Пласирати се међу осам најбољих репрезентација у Европи успех је великих размера. Нажалост, кад то учини наш омладински државни тим онда многи који могу да му помогну чине све супротно. Како другачије назвати одсуство чак шесторице стандардних изабраника Гордана Петрића уочи континенталног шампионата у Велсу, на који су Орлићи јуче отпутовали. Црвена звезда није дозволила Василију Костову да се одазове, Михајла Цветковића је у жељи да игра на ЕП спречио Андерлехт, Андрију Максимовића је стопирао Лајпциг, Андреју Бачанина Базел, док су због повреда отказали Адем Авдић (Црвена звезда) и Вељко Милосављевић (Борнмут).
Иста прича са нашом генерацијом играча понавља се скоро две деценије. Чак и кад су омладинци 2013. освојили ЕП у Литванији нису били у најјачем саставу (недостајали Лазар Марковић и Никола Нинковић). Годину пре него што је Љубинко Друловић одвео Орлиће на врх Старог континента, његов претходник Зоран Марић суочавао се са истим проблемима. Играчи 1993. и млађи су у квалификацијама елиминисали Немачку, а онда су на финалном турниру у Естонији поражени од Француске (0:3), Енглеске (1:2) и Хрватске (0:3).
- Знам како се осећа Гордан Петрић и желим му много среће на ЕУРО. Није поштено, ни заслужено да не може да рачуна на све играче, али не сумњам да ће и он и репрезентативци дати све од себе да достојно представљају Србију у Велсу. Петрић ми је драг због карактера и става, истрајаће на путу ка циљу. У омладинском узасту још успевамо да се такмичимо са озбиљним системима. Тужно је међутим, кад на највишем нивоу не можемо да имамо најјачи састав – наглашава Марић.
Подсетио се Џими, посебно познат као тренер Војводине у више мандата, са проблемима из 2012. као пресликаним 14 година касније.
- Водио сам генерацију 1993. годишта, а имали смо шесторицу годину млађих, што се у том узасту и те како осећа. Никола Аксентијевић је играо квалификације, а није завршни турнир јер га Партизан није пустио. Имао сам на располагању Александра Митровића и Николу Нинковића, али је Митар добио црвени картон у првој утакмици на ЕП и пропустио остала два меча. Урош Спајић се био повредио. Лазара Марковића нисам видео ни на једном окупљању. Имали смо проблема са бековима, Александра Чаврића користили смо по десној страни, Филипа Стојковића по левој. Ко никад није водио репрезентацију не може да зна да један или два изостанка значе много, а камо ли више. Нажалост, историја се код нас понавља.
ОПШИРНИЈЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
