Plasirati se među osam najboljih reprezentacija u Evropi uspeh je velikih razmera. Nažalost, kad to učini naš omladinski državni tim onda mnogi koji mogu da mu pomognu čine sve suprotno. Kako drugačije nazvati odsustvo čak šestorice standardnih izabranika Gordana Petrića uoči kontinentalnog šampionata u Velsu, na koji su Orlići juče otputovali. Crvena zvezda nije dozvolila Vasiliju Kostovu da se odazove, Mihajla Cvetkovića je u želji da igra na EP sprečio Anderleht, Andriju Maksimovića je stopirao Lajpcig, Andreju Bačanina Bazel, dok su zbog povreda otkazali Adem Avdić (Crvena zvezda) i Veljko Milosavljević (Bornmut).
Ista priča sa našom generacijom igrača ponavlja se skoro dve decenije. Čak i kad su omladinci 2013. osvojili EP u Litvaniji nisu bili u najjačem sastavu (nedostajali Lazar Marković i Nikola Ninković). Godinu pre nego što je Ljubinko Drulović odveo Orliće na vrh Starog kontinenta, njegov prethodnik Zoran Marić suočavao se sa istim problemima. Igrači 1993. i mlađi su u kvalifikacijama eliminisali Nemačku, a onda su na finalnom turniru u Estoniji poraženi od Francuske (0:3), Engleske (1:2) i Hrvatske (0:3).
- Znam kako se oseća Gordan Petrić i želim mu mnogo sreće na EURO. Nije pošteno, ni zasluženo da ne može da računa na sve igrače, ali ne sumnjam da će i on i reprezentativci dati sve od sebe da dostojno predstavljaju Srbiju u Velsu. Petrić mi je drag zbog karaktera i stava, istrajaće na putu ka cilju. U omladinskom uzastu još uspevamo da se takmičimo sa ozbiljnim sistemima. Tužno je međutim, kad na najvišem nivou ne možemo da imamo najjači sastav – naglašava Marić.
Podsetio se Džimi, posebno poznat kao trener Vojvodine u više mandata, sa problemima iz 2012. kao preslikanim 14 godina kasnije.
- Vodio sam generaciju 1993. godišta, a imali smo šestoricu godinu mlađih, što se u tom uzastu i te kako oseća. Nikola Aksentijević je igrao kvalifikacije, a nije završni turnir jer ga Partizan nije pustio. Imao sam na raspolaganju Aleksandra Mitrovića i Nikolu Ninkovića, ali je Mitar dobio crveni karton u prvoj utakmici na EP i propustio ostala dva meča. Uroš Spajić se bio povredio. Lazara Markovića nisam video ni na jednom okupljanju. Imali smo problema sa bekovima, Aleksandra Čavrića koristili smo po desnoj strani, Filipa Stojkovića po levoj. Ko nikad nije vodio reprezentaciju ne može da zna da jedan ili dva izostanka znače mnogo, a kamo li više. Nažalost, istorija se kod nas ponavlja.
OPŠIRNIJE U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
