За Журнал говори Вања Драгојевић: Верујемо да је време за титулу

(Од нашег извештача из Словеније)

Уши је парао крајње непријатан звук гребања есцајга о тањир. На ресторанску атмосферу додатно је асоцирала и кафена кашичица, која се као лопта о зид, одбијала о ивице керамичке шоље, у рукама Словенке средњих година, за столом преко пута. Гомила малих, тихих и присних разговора стопила се у заједнички жубор, компатибилан с лаганом и опуштајућом музиком у позадини. Било је сасвим јасно да је време вечере у хотелу „Хабакук”, где овог лета одседају и фудбалери Партизана, током напорних припрема за предстојећу сезону. Говорећи о наредној такмичарској години, требало би да представља и нови почетак црно-белих – са младом, талентованом, али овог пута и нешто искуснијом генерацијом, а под тренерском палицом и менторством легендарног Саше Илића. Управо о високим амбицијама, жељама и уверењима тима из Хумске, за Журнал је говорио и један од најмлађих капитена у богатој историји славног клуба – Вања Драгојевић.

У необавезном маниру, потпуно опуштено, скромно и присно, пришао је столу још голобради задњи везни, овог пута без капитенске траке на руци, али уз свеприсутни осмех на лицу.

- Добро вече, Вања – представио се младић, пружио руку, потом и увалио у бордо сомотску софу, у фоајеу луксузног хотела. Изгледао је жељан разговора, али некако и у журби, нестрпљиво…

Припреме у Словенији су у току, каква је тренутно атмосфера у црно-белом табору и која су очекивања уочи сезоне пред нама?

- Сви смо свесни у ком клубу играмо – највећем у Србији, без дилеме. Зато знамо да су очекивања од нас и те како велика. Ипак, не плашимо се тога. Научени смо да не размишљамо на тај начин и не гледамо исувише у будућност. Фокусирани смо да напредујемо и да будемо бољи сваког дана, а уз такав менталитет много нам значи и искуство из претходне сезоне. То је смер у којим нас воде и ове припреме. Верујем да нећемо да поновимо исте грешке и да ове године можемо да остваримо циљеве – направио је Драгојевић кратак увод, базиран на основним размишљањима њега као капитена, саиграча, али и људи у клубу.

Подвукли сте менталитет као базу, на којој треба да градите даље. Колико је тај аспект важан и могу ли младост, енергија и хтење да надомести финансијски јаз и недостатак искуства?

- Могу! Та глад, посвећеност, нормално размишљање и скромност свих нас биле су главне одлике тима и претходне сезоне. То нас је и водило целим током такмичења. Били смо јесењи прваци, што је од огромног значаја за овако младу екипу. Идемо у добром правцу и морам да будем задовољан. Такође, сагласан сам да младост, тимских дух и заједништво могу да надоместе недостатак искуства.

Поменули сте глад, посвећеност, вољу… Да ли су такви мотиви продукт емоције према вољеном клубу?

- Да, свакако да јесу. Већина нас је одрасла уз овај клуб, ишли смо на утакмице као клинци, навијали, радовали се, касније приступили екипи с те, другачије стране. Било је то као остварење сна. Зато знамо тежину дреса и за шта играмо… Свакако да то утиче на нас и пружа нам додатну мотивацију.

Говорећи о емоцијама, сигурно да посебне евоцира и капитенска трака на руци, нарочито с обзиром на то да сте један од најмлађих капитена у историји?

- Наравно да превладава понос као основни осећај. Сањао сам траку Партизана, негде и знао да ћу је кад-тад добити, али нисам се надао овако брзо. Још кроз млађе категорије клуба су ме красиле лидерске особине и неретко сам био капитен, тако да сам донекле био припремљен за такву улогу. Звање капитена, у тешкој ситуацији по клуб, донекле ми је помогло да додатно сазрим као играч и особа. Сјајно искуство за мене и све који ме подржавају. Био је то дар од Бога. У фудбалу, спорту, баш као и у животу, колико си поштен, Бог ће те толико и наградити. Пресрећан сам што сам капитен Партизана, а то да сам један од најмлађих је само додатно задовољство.

Какав је Вања као капитен, да ли бира да удари шаком о сто и подвикне или је разговор боља опција? Поштују ли старији, искуснији саиграчи ваш ауторитет?

- Све зависи од ситуације… Ипак, највише сам капитен који води примером. Наравно, кад је неопходно умем да ударим шаком о сто и такорећи „поставим ствари на своје место”. Волим да покажем саиграчима да труд и рад могу да нас одведу далеко и шта значи прави, искрени однос према Партизану. У овако тешкој сезони за нама, у много ситуација сам успео у томе и звање капитена изнео на прави начин. То ме чини поносним.

За крај, оно најважније… Да ли је време да црно-бели први пут после сезоне 2016/17. подигну шампионски трофеј? Какве су шансе и верује ли екипа у успех?

- Да! Овог пута смо спремни, искуснији и то је велика жеља свих нас, главни циљ. Такође, не кажем то само зато што је Партизан велики клуб, који заслужује трофеје. Истински верујемо у то, време је за титулу. У ситуацији смо да неки посебан вид поређења са „другима” није реалан, али даћемо све од себе да будемо конкурентни, без обзира колики год био њихов буџет, у поређењу са нашим. Сви људски и играчки фактори, које сам претходно навео уливају нам поверење и дају наду – закључио је Драгојевић.

ОПШИРНИЈЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ