Za Žurnal govori Vanja Dragojević: Verujemo da je vreme za titulu

(Od našeg izveštača iz Slovenije)

Uši je parao krajnje neprijatan zvuk grebanja escajga o tanjir. Na restoransku atmosferu dodatno je asocirala i kafena kašičica, koja se kao lopta o zid, odbijala o ivice keramičke šolje, u rukama Slovenke srednjih godina, za stolom preko puta. Gomila malih, tihih i prisnih razgovora stopila se u zajednički žubor, kompatibilan s laganom i opuštajućom muzikom u pozadini. Bilo je sasvim jasno da je vreme večere u hotelu „Habakuk”, gde ovog leta odsedaju i fudbaleri Partizana, tokom napornih priprema za predstojeću sezonu. Govoreći o narednoj takmičarskoj godini, trebalo bi da predstavlja i novi početak crno-belih – sa mladom, talentovanom, ali ovog puta i nešto iskusnijom generacijom, a pod trenerskom palicom i mentorstvom legendarnog Saše Ilića. Upravo o visokim ambicijama, željama i uverenjima tima iz Humske, za Žurnal je govorio i jedan od najmlađih kapitena u bogatoj istoriji slavnog kluba – Vanja Dragojević.

U neobaveznom maniru, potpuno opušteno, skromno i prisno, prišao je stolu još golobradi zadnji vezni, ovog puta bez kapitenske trake na ruci, ali uz sveprisutni osmeh na licu.

- Dobro veče, Vanja – predstavio se mladić, pružio ruku, potom i uvalio u bordo somotsku sofu, u foajeu luksuznog hotela. Izgledao je željan razgovora, ali nekako i u žurbi, nestrpljivo…

Pripreme u Sloveniji su u toku, kakva je trenutno atmosfera u crno-belom taboru i koja su očekivanja uoči sezone pred nama?

- Svi smo svesni u kom klubu igramo – najvećem u Srbiji, bez dileme. Zato znamo da su očekivanja od nas i te kako velika. Ipak, ne plašimo se toga. Naučeni smo da ne razmišljamo na taj način i ne gledamo isuviše u budućnost. Fokusirani smo da napredujemo i da budemo bolji svakog dana, a uz takav mentalitet mnogo nam znači i iskustvo iz prethodne sezone. To je smer u kojim nas vode i ove pripreme. Verujem da nećemo da ponovimo iste greške i da ove godine možemo da ostvarimo ciljeve – napravio je Dragojević kratak uvod, baziran na osnovnim razmišljanjima njega kao kapitena, saigrača, ali i ljudi u klubu.

Podvukli ste mentalitet kao bazu, na kojoj treba da gradite dalje. Koliko je taj aspekt važan i mogu li mladost, energija i htenje da nadomesti finansijski jaz i nedostatak iskustva?

- Mogu! Ta glad, posvećenost, normalno razmišljanje i skromnost svih nas bile su glavne odlike tima i prethodne sezone. To nas je i vodilo celim tokom takmičenja. Bili smo jesenji prvaci, što je od ogromnog značaja za ovako mladu ekipu. Idemo u dobrom pravcu i moram da budem zadovoljan. Takođe, saglasan sam da mladost, timskih duh i zajedništvo mogu da nadomeste nedostatak iskustva.

Pomenuli ste glad, posvećenost, volju… Da li su takvi motivi produkt emocije prema voljenom klubu?

- Da, svakako da jesu. Većina nas je odrasla uz ovaj klub, išli smo na utakmice kao klinci, navijali, radovali se, kasnije pristupili ekipi s te, drugačije strane. Bilo je to kao ostvarenje sna. Zato znamo težinu dresa i za šta igramo… Svakako da to utiče na nas i pruža nam dodatnu motivaciju.

Govoreći o emocijama, sigurno da posebne evocira i kapitenska traka na ruci, naročito s obzirom na to da ste jedan od najmlađih kapitena u istoriji?

- Naravno da prevladava ponos kao osnovni osećaj. Sanjao sam traku Partizana, negde i znao da ću je kad-tad dobiti, ali nisam se nadao ovako brzo. Još kroz mlađe kategorije kluba su me krasile liderske osobine i neretko sam bio kapiten, tako da sam donekle bio pripremljen za takvu ulogu. Zvanje kapitena, u teškoj situaciji po klub, donekle mi je pomoglo da dodatno sazrim kao igrač i osoba. Sjajno iskustvo za mene i sve koji me podržavaju. Bio je to dar od Boga. U fudbalu, sportu, baš kao i u životu, koliko si pošten, Bog će te toliko i nagraditi. Presrećan sam što sam kapiten Partizana, a to da sam jedan od najmlađih je samo dodatno zadovoljstvo.

Kakav je Vanja kao kapiten, da li bira da udari šakom o sto i podvikne ili je razgovor bolja opcija? Poštuju li stariji, iskusniji saigrači vaš autoritet?

- Sve zavisi od situacije… Ipak, najviše sam kapiten koji vodi primerom. Naravno, kad je neophodno umem da udarim šakom o sto i takoreći „postavim stvari na svoje mesto”. Volim da pokažem saigračima da trud i rad mogu da nas odvedu daleko i šta znači pravi, iskreni odnos prema Partizanu. U ovako teškoj sezoni za nama, u mnogo situacija sam uspeo u tome i zvanje kapitena izneo na pravi način. To me čini ponosnim.

Za kraj, ono najvažnije… Da li je vreme da crno-beli prvi put posle sezone 2016/17. podignu šampionski trofej? Kakve su šanse i veruje li ekipa u uspeh?

- Da! Ovog puta smo spremni, iskusniji i to je velika želja svih nas, glavni cilj. Takođe, ne kažem to samo zato što je Partizan veliki klub, koji zaslužuje trofeje. Istinski verujemo u to, vreme je za titulu. U situaciji smo da neki poseban vid poređenja sa „drugima” nije realan, ali daćemo sve od sebe da budemo konkurentni, bez obzira koliki god bio njihov budžet, u poređenju sa našim. Svi ljudski i igrački faktori, koje sam prethodno naveo ulivaju nam poverenje i daju nadu – zaključio je Dragojević.

OPŠIRNIJE U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU