Иако је прошло скоро шест година од кад је Ања Спасојевић 2014. дефинитивно рекла „крај” у њеном стилу, и даље се многи сећају, препричавају сјајне поене у дресу репрезентације Србије, бравуре у Црвеној звезди, Новари, Фенербахчеу, Модени, Динаму из Краснодара....
Освојила је историјску, бронзану, медаља на Светском првенству у Јапану 2006, само годину дана касније постала и вицешампионка Европе у Белгији и Луксембургу.
Била је и остала специфична, Ања и њена енергија, идол младим девојчицама које су само због ње „јуриле” Микасу, желећи да досегну такве висине.
Данас је иста та грација Ања мало даље од терена, ипак, подједнако успешна, мама три дечака, Вукашина (4), Огњена (3) и Филипа (годину и по дана).
И после толико година, емоције и одличје освојено тог 16. новембра 2006. на Светском првенству, али из друге визуре?
- Прошло је доста година, још мало 15 и делује онако шокантно (смех). Стари се, стари се. Прошле године баш у викендици у којој сада боравим са породицом, а где чувам све дресове, тата је изнео тону истих, и ископали смо тај са Светског првенства. Емоције су поново биле фантастичне. У тренутку, најстарији син Вукашин рекао је да он хоће баш тај да обуче, али да га и ја обучем. Он разуме. То су ти тренуци, слике који вас врате али на други начин. Тата је стајао са стране и само прозборио, како сте слатки – почела је причу Ања Спасојевић Пешић.
Авантура из азијске државе, један од најупечатљивијих детаља и Срце урагана?
- Потпуно неочекиван успех у светским и европским оквирима. Кренули смо као селекција којој се нису давале велике шансе. А онда су Европа, свет почели већ другачије да нас коментаришу. Сећам се да су нас тада навијачи назвали „Срце урагана”, у преводу са јапанског језика. На састанку нам је неко пренео и то се била есенција свега што смо постигле. Први пут смо се сусреле са таквом врстом пажње.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
