Iako je prošlo skoro šest godina od kad je Anja Spasojević 2014. definitivno rekla „kraj” u njenom stilu, i dalje se mnogi sećaju, prepričavaju sjajne poene u dresu reprezentacije Srbije, bravure u Crvenoj zvezdi, Novari, Fenerbahčeu, Modeni, Dinamu iz Krasnodara....
Osvojila je istorijsku, bronzanu, medalja na Svetskom prvenstvu u Japanu 2006, samo godinu dana kasnije postala i vicešampionka Evrope u Belgiji i Luksemburgu.
Bila je i ostala specifična, Anja i njena energija, idol mladim devojčicama koje su samo zbog nje „jurile” Mikasu, želeći da dosegnu takve visine.
Danas je ista ta gracija Anja malo dalje od terena, ipak, podjednako uspešna, mama tri dečaka, Vukašina (4), Ognjena (3) i Filipa (godinu i po dana).
I posle toliko godina, emocije i odličje osvojeno tog 16. novembra 2006. na Svetskom prvenstvu, ali iz druge vizure?
- Prošlo je dosta godina, još malo 15 i deluje onako šokantno (smeh). Stari se, stari se. Prošle godine baš u vikendici u kojoj sada boravim sa porodicom, a gde čuvam sve dresove, tata je izneo tonu istih, i iskopali smo taj sa Svetskog prvenstva. Emocije su ponovo bile fantastične. U trenutku, najstariji sin Vukašin rekao je da on hoće baš taj da obuče, ali da ga i ja obučem. On razume. To su ti trenuci, slike koji vas vrate ali na drugi način. Tata je stajao sa strane i samo prozborio, kako ste slatki – počela je priču Anja Spasojević Pešić.
Avantura iz azijske države, jedan od najupečatljivijih detalja i Srce uragana?
- Potpuno neočekivan uspeh u svetskim i evropskim okvirima. Krenuli smo kao selekcija kojoj se nisu davale velike šanse. A onda su Evropa, svet počeli već drugačije da nas komentarišu. Sećam se da su nas tada navijači nazvali „Srce uragana”, u prevodu sa japanskog jezika. Na sastanku nam je neko preneo i to se bila esencija svega što smo postigle. Prvi put smo se susrele sa takvom vrstom pažnje.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
