Nekada se klub pojača igračem koji je daleko od očiju javnosti, sa inostranim iskustvom, kvalitetom koji može da pomogne.
Tako se Radnički odlučio za Miloša Miličića, sigurno onim vaterpolistom koji može da da konkretan doprinos iz drugog plana i da sa svim kvalitetima bude adut trenera.
Crvena zvezda je to sigurno dobila u Ivanu Basari. Posle četiri i po godine boravka u Mađarskoj, rešio je da se vrati kući, u rodni Beograd da bude stalno sa porodicom, suprugom Sarom i kćerkom 22-mesečnom Andreom.
- Posebno sam kćerki nedostajao. Dok sam igrao u Mađarskoj odlazio sam u klub u nedelju uveče i ona bi ujutru bila nervozna što me nema. Tako i sada kada smo zajedno, čim me nema pet minuta uhvati je panika. Lepo smo svi zajedno, uživamo. To je prava cena povratka kući – kaže Basara.
Kod komšija je igrao u četiri kluba. Počeo je u Pečuju, nastavio u Segedu i Sombatelju i završio u Sentešu. Potvrdio je reputaciju kvalitetnog igrača, dobrog šutera.
- Statistika me zaista ne interesuje, ne pratim, ali znam da sam prve godine do finiša bio prvi strelac. Na kraju nisam igrao nekoliko utakmica i bio sam treći. I kasnije sam bio uvek u vrhu.
Neko bi od toga pravio kapital ali je Basara potpuno realan:
- Golovi su rezultati igre u klubovima u kojima sam igrao. Bile su to sredine gde sam imao slobodu da odlučujem, da nešto značim. Nisu to bili oni vrhunski mađarski klubovi...
Zanimljiv je način dolaska u Zvezdu. Nije bilo nekog nagoveštaja:
- Niko nije znao da sam raskinuo ugovor sa Sentešem. Pre toga sam shvatio da ne mogu više non-stop, gore-dole, Beograd – Senteš. Pošteno sam to rekao mojima u klubu. Raskinuli so ugovor na moju štetu, ali nema veze.
Kako niko iz neznanja nije reagovao na Basarinu „slobodu“ reagovao je stari klupski drug i prijatelj, centar Zvezde Miloš Vukićević.
- Rekao je u Zvezdi da sam slobodan. Kontaktirao me Milojević i sve se dogovorili. Posle su čuli drugi, bilo je kasno, a i Beograd mi se nije napuštao.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
