RAZGOVOR KOJI JE POKRENUO MITROVIĆEVU KARIJERU: Ništa ne košta da probaš!

Jedna reč je bila dovoljna da Srbija ne dobije rekordera. Jedan savet je pokrenuo promenu na vrhu liste strelaca.

Pre deset godina iskusni Blagoje Paunović je podučavao mlađeg kolegu-početnika Vuka Rašovića.

- Ako klinac dođe na kapiju Teleoptika i pita da li može da trenira, pusti ga. Šta te košta da ga proveriš. Malom će mnogo da znači, a možda će i tebi - pričao je Paunović.

Pozvali smo Rašovića, koji se posle rastanka sa Vahdom priprema za povratak iz Emirata, da li je savet starog lisca omogućio da Srbija dobije rekordera.

- Mitrović je jedini zaslužan za rekord. Niko ne može da preuzme zasluge za to što je uradio. „Šta te košta“ može samo da bude deo divne priče i drago mi je ako je savet koji mi je dao Paunović mali deo Mitrovićevog uspeha - kaže Rašović.

Priča počinje u leto 2011. Rašović je u januaru te godine postavljen za trenera Teleoptika. Po završetku sezone podneo je upravi Partizana izveštaj o radu i predložio koje bi pozicije trebalo pojačati i kakvim igračima.

- Bio sam malo preambiciozan, a znao sam da Partizan neće Teleoptiku kupovati igrače. Zadatak nam je bio da napravimo igrače za Partizan. Rečeno mi je da zaboravim na pojačanja - seća se Rašović.

Tražeći napadača, Rašoviću je u razgovoru sa kolegama rečeno da u kadetskoj selekciji ima jedan „mali“ koji odgovara tipu igrača kakvog traži, ali da uglavnom sedi na klupi. Bio je to Aleksandar Mitrović.

- Nije bilo važno što je kadet. Teleoptik i jeste klub za razvoj igrača. Ništa nije koštalo da pogledamo kakav je igrač.

Mitrović je došao na trening prvog tima. Rašović mu je rekao da dođe i sledećeg dana. Ostao je celu nedelju.

Nije Mitrović uradio nešto što je impresioniralo, ali je ubedio Rašovića da je „materijal” kakav traži. Da bi ga zadržao, Rašović je Mitroviću potpisao klupsku stipendiju.

Bio je to potpis koji je obojici stavio karijeru pod znak pitanja. Nedeljko Kostić, tadašnji direktor omladinske škole Partizana, nije se složio sa Rašovićevom odlukom i kritikovao ga „razbacuje“ novac kluba. Tražio je od Rašovića objašnjenje šta vidi u Mitroviću što ne vide drugi treneri. Čak je zapretio i da će pocepati svoju trenersku diplomu ako „mali postane igrač“.

- Tačno je da se Kostić nije složio, ali nije poništio stipendiju. I ja sam bio mlad trener, nije mi bilo svejedno pred takvim autoritetom, ali sam zamolio da nam da malo vremena. Prihvatio je, uz mnogo teških reči - seća se Rašović.

Dan po dan, utakmica po utakmica... Mitrović je stasavao u Teleoptiku. U prvom timu Partizana je igrao Eduardo. Na vrata Rašovićeve kancelarije u „Zemunelu“ je zakucao Kostić. Direktori obično ulaze bez kucanja.

- Kostić je uradio tada nešto što je veoma retko, ne samo u fudbalu. Rekao je da mi se izvinjava zbog kritike da Mitroviću potpišem stipendiju i dodao da je „duplo bolji igrač od Eduarda“. Srećan sam bio kad su ga prebacili u prvi tim Partizana - kaže Rašović.

Ostatak priče ja poznat. Mitrović je iz Partizana otišao u Anderleht, pa u Englesku. U dresu reprezentacije je gol po gol krunio Bobekov rekord.

- Ništa ga nije koštalo da pokuša - kroz smeh je Rašović završio podsećanje na dešavanja od pre deset godina.