РАЗГОВОР КОЈИ ЈЕ ПОКРЕНУО МИТРОВИЋЕВУ КАРИЈЕРУ: Ништа не кошта да пробаш!

Једна реч је била довољна да Србија не добије рекордера. Један савет је покренуо промену на врху листе стрелаца.

Пре десет година искусни Благоје Пауновић је подучавао млађег колегу-почетника Вука Рашовића.

- Ако клинац дође на капију Телеоптика и пита да ли може да тренира, пусти га. Шта те кошта да га провериш. Малом ће много да значи, а можда ће и теби - причао је Пауновић.

Позвали смо Рашовића, који се после растанка са Вахдом припрема за повратак из Емирата, да ли је савет старог лисца омогућио да Србија добије рекордера.

- Митровић је једини заслужан за рекорд. Нико не може да преузме заслуге за то што је урадио. „Шта те кошта“ може само да буде део дивне приче и драго ми је ако је савет који ми је дао Пауновић мали део Митровићевог успеха - каже Рашовић.

Прича почиње у лето 2011. Рашовић је у јануару те године постављен за тренера Телеоптика. По завршетку сезоне поднео је управи Партизана извештај о раду и предложио које би позиције требало појачати и каквим играчима.

- Био сам мало преамбициозан, а знао сам да Партизан неће Телеоптику куповати играче. Задатак нам је био да направимо играче за Партизан. Речено ми је да заборавим на појачања - сећа се Рашовић.

Тражећи нападача, Рашовићу је у разговору са колегама речено да у кадетској селекцији има један „мали“ који одговара типу играча каквог тражи, али да углавном седи на клупи. Био је то Александар Митровић.

- Није било важно што је кадет. Телеоптик и јесте клуб за развој играча. Ништа није коштало да погледамо какав је играч.

Митровић је дошао на тренинг првог тима. Рашовић му је рекао да дође и следећег дана. Остао је целу недељу.

Није Митровић урадио нешто што је импресионирало, али је убедио Рашовића да је „материјал” какав тражи. Да би га задржао, Рашовић је Митровићу потписао клупску стипендију.

Био је то потпис који је обојици ставио каријеру под знак питања. Недељко Костић, тадашњи директор омладинске школе Партизана, није се сложио са Рашовићевом одлуком и критиковао га „разбацује“ новац клуба. Тражио је од Рашовића објашњење шта види у Митровићу што не виде други тренери. Чак је запретио и да ће поцепати своју тренерску диплому ако „мали постане играч“.

- Тачно је да се Костић није сложио, али није поништио стипендију. И ја сам био млад тренер, није ми било свеједно пред таквим ауторитетом, али сам замолио да нам да мало времена. Прихватио је, уз много тешких речи - сећа се Рашовић.

Дан по дан, утакмица по утакмица... Митровић је стасавао у Телеоптику. У првом тиму Партизана је играо Едуардо. На врата Рашовићеве канцеларије у „Земунелу“ је закуцао Костић. Директори обично улазе без куцања.

- Костић је урадио тада нешто што је веома ретко, не само у фудбалу. Рекао је да ми се извињава због критике да Митровићу потпишем стипендију и додао да је „дупло бољи играч од Едуарда“. Срећан сам био кад су га пребацили у први тим Партизана - каже Рашовић.

Остатак приче ја познат. Митровић је из Партизана отишао у Андерлехт, па у Енглеску. У дресу репрезентације је гол по гол крунио Бобеков рекорд.

- Ништа га није коштало да покуша - кроз смех је Рашовић завршио подсећање на дешавања од пре десет година.