Filip Stevanović se oprostio od Partizana putem društvenih mreža uz fotku iz dečačkih dana u dresu crno-belih:
- Ne znam odakle bih počeo, ali reći ću da sam već od prvog dana kada sam zakoračio na SC Teleoptik znao da ću jednog dana doći do prvog tima i ostaviti barem neki trag u Partizanu. Proveo sam najlepših 12 godina u klubu, od toga 3 u prvom timu i došlo je vreme da se oprobam u nekim jačim ligama. Kao što znate , što je i normalno , bilo je mnogo uspona i padova , ne samo za mene već i za saigrače i ceo klub. Priznaću par stvari o kojima nisam pričao puno. Prvenstveno bih hteo da kažem da mi je teško zbog duple krune jer nismo uspeli da je vratimo gde joj je mesto, naravno i zbog manjka minutaže od potpisa za novi klub. Teško mi je što sam mnogo toga dao klubu a pojedinci me nisu ispoštovali ni malo. Teško mi je jer sam krvavo radio da se vratim na stari put i opet budem u startnih 11. Teško mi je sto sam svaki dan pokušavao da se dokazujem sve više iako su svi znali moje sposobnosti. Minutaže od po 10 ili 20 minuta ne bih komentarisao jer nije na meni ali opravdavam svoja izdanja zbog manjka iste , pogotovo sa prošlog derbija i ulaska od 3 minuta, pritom mislim da se svi sećate mojih partija na bilo kom derbiju. To je za mene ponižavajuće i mislim da nisam zaslužio tako nešto. Istrpeo sam dosta isključivo zbog mog Partizana. O mojoj ljubavi prema Partizanu ne bih trošio mnogo reči jer sam uvek davao 100% svojih mogućnosti, ne tražim alibi, ali većina vas ne zna da sam na 70% utakmica igrao povređen. Ne postoji reč koja moze opisati moju ljubav prema Partizanu jer je to neizmerna ljubav. Ovim putem hteo bih da se zahvalim svim saigračima koji su me maksimalno prihvatili od prvog dana kada sam došao u prvi tim, da im poželim sve najlepše, želim da vas sve zaobiđu povrede i da sledeće sezone nastavite u još jačem ritmu i vratite Partizanu sve što mu pripada. Takođe bih se zahvalio najboljim navijačima na svetu na neizmernoj ljubavi, koji su uvek bili tu za nas da nas bodre i kada ide i kada ne ide. Zahvalio bih se takođe svim radnicima na SC Teleoptik kao i ljudima iz medicine i ekonomima. Bez vas ništa ovo ne bi bilo moguće, jer ste vi davali i dajete svaki procenat svojih mogućnosti, bez obzira u kom se stanju klub nalazi, da nama igračima bude najlepše i da nam ne fali ništa. Ja sam dete Partizana i Partizan će zauvek ostati u mom srcu. Nikad neću prestati da volim ga, k’o oka dva. Ovo jeste doviđenja, ali ne i zbogom! VOLIM PARTIZAN
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
