Филип Стевановић се опростио од Партизана путем друштвених мрежа уз фотку из дечачких дана у дресу црно-белих:
- Не знам одакле бих почео, али рећи ћу да сам већ од првог дана када сам закорачио на СЦ Телеоптик знао да ћу једног дана доћи до првог тима и оставити барем неки траг у Партизану. Провео сам најлепших 12 година у клубу, од тога 3 у првом тиму и дошло је време да се опробам у неким јачим лигама. Као што знате , што је и нормално , било је много успона и падова , не само за мене већ и за саиграче и цео клуб. Признаћу пар ствари о којима нисам причао пуно. Првенствено бих хтео да кажем да ми је тешко због дупле круне јер нисмо успели да је вратимо где јој је место, наравно и због мањка минутаже од потписа за нови клуб. Тешко ми је што сам много тога дао клубу а појединци ме нису испоштовали ни мало. Тешко ми је јер сам крваво радио да се вратим на стари пут и опет будем у стартних 11. Тешко ми је сто сам сваки дан покушавао да се доказујем све више иако су сви знали моје способности. Минутаже од по 10 или 20 минута не бих коментарисао јер није на мени али оправдавам своја издања због мањка исте , поготово са прошлог дербија и уласка од 3 минута, притом мислим да се сви сећате мојих партија на било ком дербију. То је за мене понижавајуће и мислим да нисам заслужио тако нешто. Истрпео сам доста искључиво због мог Партизана. О мојој љубави према Партизану не бих трошио много речи јер сам увек давао 100% својих могућности, не тражим алиби, али већина вас не зна да сам на 70% утакмица играо повређен. Не постоји реч која мозе описати моју љубав према Партизану јер је то неизмерна љубав. Овим путем хтео бих да се захвалим свим саиграчима који су ме максимално прихватили од првог дана када сам дошао у први тим, да им пожелим све најлепше, желим да вас све заобиђу повреде и да следеће сезоне наставите у још јачем ритму и вратите Партизану све што му припада. Такође бих се захвалио најбољим навијачима на свету на неизмерној љубави, који су увек били ту за нас да нас бодре и када иде и када не иде. Захвалио бих се такође свим радницима на СЦ Телеоптик као и људима из медицине и економима. Без вас ништа ово не би било могуће, јер сте ви давали и дајете сваки проценат својих могућности, без обзира у ком се стању клуб налази, да нама играчима буде најлепше и да нам не фали ништа. Ја сам дете Партизана и Партизан ће заувек остати у мом срцу. Никад нећу престати да волим га, к’о ока два. Ово јесте довиђења, али не и збогом! ВОЛИМ ПАРТИЗАН
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
