.jpg)
Radnički slavi treći Kup Srbije, sva tri u režiji trenera Uroša Stevanovića. Za većinu neočekivani epilog, za one druge potvrda da veliki favoriti ne pobeđuju uvek. Radnički je rasterećen, odigrao finale po želji svog trenera, hrabro se suprotstavio Novom Beogradu, težeći ka igri sa mnogo kontakta, sa isključenjima na obe strane. Bilo ih je preko 40.
Dan posle velikog finala koji je probudio Šumarice a ostavio muk u Novom Beogradu lako se zaključuje da je pobednik kupa u završnici svake četvrtine dovodio do ludila protivnika, pogađao mrežu.
Od 11 pogodaka Radulović i drugovi su čak 10 postigli u poslednja dva minuta svake četvrtie. U prvoj Ćuk (1,25) i Radulović (0,44 do kraja), u drugoj Lukić (2,06), Janković (1,11) i Radulović (0,14), u trećoj Stanojević (2,27), Radulović (1,02) i Ukropina (0,11) i u poslednjoj Janković (1,47) i Vrlić (1.05).
Dokaz pripremljenosti, mentalne spreme i igračkog kvaliteta.
Radnički je znao da igri jedan na jedan, nadmudrivanjem individualnog znanja nema velike izzglede. Zato je nametnuo prsa u prsa, sevalo je sa svih strana. Katastrofalan igrač više Novog Beograda tri od 20 mu je išao na ruku.
Dobožanov, prva ličnost finala je hvatao sve, doživeo da ga saigrači pominju kao junaka. U prva tri minuta je savladan tri puta u narednih 29 još samo šest.
Sa verom u sebe, demonstrirao je visok kvalitet- kapiten Janković apsolutni vođa, briljantan, Radulović haubica koja pogađa gde treba, Lukić jak posle neiskorišćenog peterca, Ćuk smiren kad treba i mada neće priznati sa velikim motivom da bivšem klubu nešto pokaže i dokaže, Vrlić i Toholj sa pregršt zarađenih igrača više i svi zajedno fanatično borbeni , spremni da izginu.
To je bio Radnički u 2021, sa tri trofeja. Pre godinu dana je Kragujevac bio tužan. Očekivani kup je izmakao u duelu sa Crvenom zvezdom, sada je ne očekivani trofej stigao u Šumarice. To je sport.
Trener Stevanović je bukvalno pobegao sa bazena u balon i zatim nestao u vidu lastinog repa. Kasnije poruke nisu za javnost, ima vremena za priču od najuspešnijeg stručnjaka kragujevačkog sporta. Ako nije najuspešniji tu je negde.
Zajedno sa Vasovićem, Tomaševićem, ljudima iz grada, tvrdoglavo insistira na svom sistemu, na pravljenju igrača, dovođenja ne mnogo skupih koliko korisnih, koliko potrebnih da se prilagode već uhodanom sistemu.
Tu nekad ima odstupanja ali se sigurno nastavlja dalje. I sam Stevanović je svestan da je ovaj Radnički malo slabiji od prošlogodišnjeg ali i da takav može do uspeha.
Novi Beograd je u problemu. Jedan poraz, izgubljeni trofej nije smak sveta. Ali red je da se kaže da apsolutni lider domaćeg prvenstva još nije zaigrao kako se očekuje od tima koji ima petoricu olimpijskih šampiona, jednog sa srebrom i veliki broj onih koji dolaze velikim koracima.
Paradoksalno zvuči ali možda ovaj poraz i doprinese da se igrači trgnu i da igrama prate odličnu organizaciju kluba. Nema sigurnosti, nema hemije, a priče o neuigranosti, posle četiri meseca rada sve manje piju vodu jer da li treba da se uigrava postava u kojoj su braća Pijetlović, braća Rašović, Jakšić, Mandić, Vlahopulos.
Da lider prvenstva nije u formi videlo se i protiv Partizana. U oba susreta silovit početak. Protiv Partizana 4:0, Radničkog 3:0 i onda padanje. Tada voda uđe u uši, nervoza učini svoje i potom tim poput Radničkog, koji oseti krv, grize do kraja.
Novi Beograd ima sve, trenera, igrače, upravu, stabilnost. Nedostaje igra zakoju je početka potrebno vreme. Kako će Vujasinović dići sastav iz letargije ostaje da se vidi. Možda mu zato i ovaj poraz pomogne.
Na kraju, odličan turnir, borbene utakmice, pojedine vrhunske pojedinačne predstave i zaslužen trijumf jedinog kluba koji na turniru nije bio iz Beograda.
O SUĐENjU I SUDIJAMA
Gotovo da nije bilo utakmice a da se o sudijama nije rapravljalo. Čini se da im se daje preveliki značaj, da im se gleda svaki potez, da se čeka svaka prilika da skoči trener, vrsni pomoćnici, čak i drugi pomoćnici. Sve to praćeno vraćanjem druge strane uz dobro poznati jezički folklor sa tribina.
Od stručnih lica u analizi koja nije za objavljivanje čulo se da bi moglo da se kaže da je Novi Beograd malo oštećen u finalu ali i da je Partizan malo oštećen protiv Novog Beograda. I što je najvažnije trijumfi pobednika su zasluženi.
Zbog sudija svi gube nerve. Da li je baš tako? Raković i Putniković su sudili najveća takmičenja. Imaju iskustvo. Ako je Savić zabranio svojim igračima da pogledaju prema sudiji, kod nas je u igri stalni dijalog.
Napravi se takva tenzija da je sudijama bolje da ne budu žrebani nego da izađu na golgotu koja im se priredi u finalu. Zbog toga bi trebalo da reaguje Udruženje sudija, da dobiju zaštitu a ako delegati i kontrolori zaključe da nemamo arbitre za velike prtedstave, onda to treba da se javno kaže i da se dovedu stranci.
Ali, ubeđeni smo da u normalnoj situaciji gde poraz nije smak sveta pomenuti arbitri sa velikim brojem kolega mogu kvalitetno da odrade svoj posao kao što mogu da imaju i loš dan.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
