OBRAZ ISPOD ĐONA - FIFA prekinula višedecenijsko skrivanje iza statusa nepolitičke organizacije

FIFA i UEFA napravile su opasan presedan. Često su posezali za izbacivanjem klubova i reprezentacija iz takmičenja i mnogo puta su to činili uz obrazloženje da je politika umešala prste u fudbal. U slučaju suspenzije FS Rusije i izbacivanja klubova i reprezentacija iz takmičenja svetska i evropska kuća fudbala postavili su se kao kreatori političke volje.

Sovjetski Savez je odbio da 21. novembra 1973. igra u Santijagu protiv Čilea revanš interkontinentalnog baraža za plasman na Mondijal 1974.

Utakmica u Moskvi je završena nerešeno 0:0. Revanš je trebalo da bude igran na Nacionalnom stadionu u Čileu. Sovjetski Savez je odbio da pošalje reprezentaciju u Santijago uz obrazloženje da neće igrati na stadionu na koji je služio kao zatvor i gubilište 40.000 protivnika vojne hunte predvođenom generalom Piničeom koji je u septembru 1973. preuzeo vlast posle, po zvaničnoj verziji, samoubistva socijačističkog predsednika Salvadora Aljendea.

Sovjeti su poručili da „neće igrati na stadionu čije su tribine natopljene krvlju“ i zatražili su da utakmicu igraju na neutralnom terenu. FIFA je poslala delegaciju da proveri stadion. Kasnije je otkriveno da je na Nacionalnom stadionu bilo oko 7.000 stradalnika koje je vojska pred dolazak delegacije FIFA sklonila i oprala krv sa tribina.

FIFA je zaključila da Sovjeti mogu da dođu u Čile i dali im rok do 11. novembra 1973. da potvrde dolazak.

Sovjetski Savez je ostao dosledan i odbio je da igra u Čileu. FIFA je izbacila Sovjete iz kvalifikacija i utakmicu registrovala rezultatom 3:0 za Čile. Čileanci su bili toliko drski da „odigrali“ utakmicu protiv SSSR-a. Igrači i sudije su izašli na teren, intonirane su himne, a zatim su Čileanci odigrali jedan minut bez protivnika. Proslavili su postignut gol i povukli se sa terena.  Snimak „utakmice“ postavljen je i na Jutjub.

FIFA nije reagovala ni kad je 1976. u Argentini izvršen vojni udar i državu preuzela vojna hunta. Počeo je najmračniji period u istoriji južnoameričke države, ni danas nisu poznata mesta grobova desetine hiljada Argentinaca, ali u Cirihu se nisu obazirali na politiku. FIFA je ostavila Argentini organizaciju Prvenstva sveta 1978. Iako je nekoliko reprezentacija najavljivalo da će bojkotovati Mondijal, svi su doputovali na šampionat.

Ostalo je, ipak, za sva vremena da od domaćina poraženi finalisti Holanđani nisu izašli na ceremoniju dodele medalja, izražavajući tako bojkot prema argentinskim vlastima.

FIFA je 1966. godine napravila presedan u radu i na Kongresu u Londonu dodelila organizaciju tri svetska prvenstva. Zapadnoj Nemačkoj je pripao Mondijal 1974. Argentina je dobila SP 1978. Španija je izabrana za SP 1982.

FIFA nije imala problem što je u to vreme Španijom vladao fašistički diktator Francisko Franko. Dodelom Mondijala podržala je režim koji je Španiju uveo u najmračnije doba posle Inkvizicije (15-19. vek).

Franko je preminuo 1975. i Mondijal je održan u Španiji koju je ka demokratskim promenama vodio kralj Huan Karlos. Kako se sećaju Franka u Španiji su pokazali 2018. kad je promenom Zakona o istorijskom pamćenju omogućeno da posmrtni ostaci diktatora budu izmešteni iz Memorijalnog centra žrtava Građanskog rata 1936-39. i preneti u porodičnu grobnicu u Madridu. Vlada je zabranila da na kovčeg bude položena španska zastava.

U FIFA nije bilo ni pomena o eventualnom oduzimanju organizacije SP 1994. Sjedinjenim Američkim Državama zbog invazije na Irak 1991. godine, a ništa nije pomenuto ni 2002. posle još jednog napada SAD na istu azijsku državu. Poslednjih 20 godina SAD su jedan od najvažnijih saradnika FIFA. Presudno su uticale da Đani Infantino postane predsednik, umesto Jozefa Blatera. Infantino se odužio dodelom SP 2026. zajedničkoj kandidaturi SAD, Kanade i Meksika. Potom se okrenuo na istok i potrčao u zagrljaj Mohamedu bin Salmanu, basnoslovno bogatom saudijskom prestolonasledniku, s kojim kuje planove o organizaciji SP svake dve godine, svetskom prvenstvu klubova sa 24 kluba i svetskoj Ligi nacija.

U međuvremenu, da bi svet stekao utisak da je fudbal iznad svega, FIFA je počela da stvara sliku da je nepolitička organizacija. Ćurak je toliko okrenut da je pokušaj bilo koje države da uvede red u rad svoje fudbalske organiuzacije smatran mešanjem politike u sport.

U poslednjih nekoliko godina FIFA je odmah objavljivala suspenziju zemljama čiji su državni organi zagrebali po radu FS. Poslednji primeri su Zimbabve i Kenija. U obe zemlje vlasti su optužile fudbalske zvaničnike za korupciju. Odgovor FIFA bio je suspenzija iz međunarodnih takmičenja zbog „mešanja politike u fudbal“. 

Izbacivanje Rusije iz takmičenja je sa stanovišta FIFA kao organizacije i fudbala kao sporta bez presedana i odudara od svih dosadašnjih poteza rukovodeće garniture. Civilizacijski odgovor na rat je jednostavno definisati. U slučaju Rusije nemoguće je pronaći fudbalski razlog za udaljavanje iz takmičenja. FS Rusije, klubovi, reprezentacija, igrači, treneri i administrativci nisu uradili ništa čime bi prekršili Statut FIFA i Statut UEFA i naudili fudbalskoj organizaciji. U dokumentima nema ni slova koje može da podrži odluku o izbacivanju Rusije.

U ovom slučaju očigledno je da FIFA i UEFA postaju instrument političkog pritiska čak i u slučaju plemenitog cilja, a to fudbalsku organizaciju uvodi u novo, neizvesno doba. Politička neutralnost više neće moći da posluži kao dovoljno dobar izgovor sa izostanak reakcije ili će, u najgorem slučaju, političko opredeljenje biti dovoljno za opravdanje određenih odluka.