Brnović: Zvezda nije bauk, izgubiće!

Samo godina u Partizanu, 27 utakmica i četiri gola dovoljni su bili da zanavek ostanu ubeleženi u klupskom almanahu krajem osamdesetih; tek čistota u njemu da svakom želi dobro i svakog razume i međ` betonskim zidinama monumentalnog zdanja u Humskoj. Trajno, poput tetovaže, u srčanoj pretkomori Dragoljuba Brnovića.

Svojedobno reprezentativac i vazda drugar od ranga jedinim golom je obeležio 83. komšijsko prvenstveno nadmetanje i sopstveni debi. Da bude nesvakidašnje: već u prvom minutu!

Spominjanje 168. večitog derbija i podsećanje na njegov učinak u malopre pomenutom, otvorili su prostor duboke memorije i nostalgije. Onaj gde se račvaju ikebanirana stvarnost, tugaljiva i zdudana. I... veselost.

- Ko bi zaboravio krcat „JNA”, gol za pobedu i radost do neba. Valjalo je to doživeti... evo, naježih se – simpatično slikovito i uverljivo će Brna, od milja.- Sanjao sam kao klinac da jednog dana igram u večitom derbiju, zamišljao kako postižem gol Zvezdi. I, posle desetak godina... java. Znate li šta je to... čudo neopisivo! Samo... bilo nekad, sad mnogo boli kad vidim šta se dešava tamo.

Selektiranje tima i administrativna organizovanost u poslednjih šest-sedam godina upravi Partizana su što i slavnom Fon Geteu – španska sela!

- Ništa od nas… ukoliko čelni ljudi budu nastavili s pasivnošću, u odnosu na Crvenu zvezdu. Kad pročitam samo kog sve dovode, onako zbrda-zdola dođe mi da... vrisnem od muke! Fudbal možda slabije razumem od njih, ali vazda se slatko nasmejem stručnim procenama. A, tek da je Natho najbolji vezni igrač!? Ne zajebajte se, ljudi! Čovek igra ka` veteran. Vanvremenske napraviše i od Rikarda, Meniga. Ovog leta od Andradea, Dijabatea... Čuda nebeska i ovde retko viđena, a ne bi mogli da igraju Drugu ligu Francuske! 

Nije vredela konstatacija da je Izraelac jedinim golom u Kragujevcu održao bodovnu razliku, tenziju uoči večitog derbija.

- Jaka stvar, nema šta. Ćušnuo s metar, `ajte, molim vas...

Istovremeno je predložio rukovodstvu crno-belih:

- Dovedite pobogu jednog, dvojicu ozbiljnih igrača, platite adekvatno. Nek` prave razliku, a ne samo izvode penale i slobodne udarce. Mogao bih i ja, no neću da se namećem ha, ha... Treneri su posebno poglavlje, njegovo.

- Umalo se nisam srušio, kad sam pročitao da tamo neki Stolica zameniće Stanojevića!? I, prošli smo kako jesmo... Petrić? Šta znam... izuzetan je bio igrač, radio kao trener tamo-`vamo... videćemo večeras.  

Ruiniranost svih struktura Partizana, tvrdi, neće osetno uticati na odgovarajuće suprotstavljanje igrački i organizaciono moćnijoj Crvenoj zvezdi, bez obzira na eliminaciju od Makabija Haife i odlazak Dejana Stankovića.

- Promena trenera je vazda dobra, kažu mnogi. Možda i jeste, ali kako se mučila s Javorom... ne bih rekao. Što mene i nije začudilo, s obzirom na trenersku anonimnost i praznjikavu karijeru... kako ste rekli, Miloša Milojevića. Nikad čuo... Odakle je došao?

Iz Švedske, kažemo.

- Otale, da... Meni nikad jasno biti neće ko, kako olako i za tuđe novce dovodi fudbalere i trenere u Zvezdu i u Partizan, bez da su nešto valjano napravili dotad. No, biće noćas što bude... Zvezda je poljuljana malo, nakon eliminacije iz Lige šampiona. Komšije ne volim, ali žalim što su ispale od Makabija... glupo. Šteta, dobijenu utakmicu su imale u prvom poluvremenu. Ne znam šta se dogodilo u nastavku, ponajmanje zašto su najednom izdušile i bile nepovezane. Identično priželjkujem i večeras, što i nije neostvarivo zbog Zvezdinog neimanja igrača sa izuzetnom kvalitativnom prevagom na terenu.   

Vredelo nije podsećanje na Kataija, Ivanića, Kangu, Pešića, Bukarija i kompaniju.

- Gde su bili u revanšu s Makabijem? Nisu u drugom poluvremenu šutnuli u gol! Ko bi od pomenutih mogao da igra u ozbiljnijoj ligi od naše? Nijedan! Zvezda jeste donekle jača igrački i rukovodstveno od Partizana, ali u derbiju pomenuto nikad nije odlučivalo. Igraćemo na našem stadionu, a tad morate da dobijete utakmicu bez obzira na protivnika. Zvao se i Real Madrid, a ne Zvezda. Pogotovo posle havarije s Makabijem i nimalo bajkovite atmosfere...

Dosledan je ostao tvrdnjama i nakon hipotetičkog pitanja: šta ako bi, ipak, večeras pukla bruka na „JNA”.

- Ma, kakvi... Zvezda nije bauk, izgubiće... videćete. Petrić je donekle posložio linije tima, trgnuće se pred punim stadionom. Sve uslove imaju, šta bi više mogli da požele? A, onda, juriš na titulu!

Strelac 1000. gola

Reč po reč i sočan detalj iz njegove poput nara bogate karijere.

- Nisam postigao mnogo golova, jesam namestio masu. Ali, desilo se da sam dao hiljaditi za reprezentaciju Jugoslavije. Kakva je samo utrka bila između Pančeva, Piksija, Robija, Jakovljevića... u utakmici s Grčkom na „Karađorđu“. A, ja baaap u osmom minutu ha, ha...

Maradonu čuvao bez faula

Brnovićev igrački usud je nerealizovani jedanaesterac u četvrtfinalu s Argentinom, na SP u Italiji 1990.

- Niko, izgleda, ne bi znao za mene da nisam promašio penal ha, ha... četvrti, kod nerešenog rezultata. Prethodno je Piksi pogodio prečku, posle mene Faruk golmana i ispali smo zbog njegovog promašaja. Niko se toga ne seća, svi samo mog penala – gromko se nasmejao, Brna.     

Jedva ste bili dobacili do gola?

- Jes` vala, šutnuo sam slabo.

Umorili ste se čuvajući Maradonu, posle Šabanadžovićevog isključenja, ili..?

- Da znate, jesam... Vruće je bilo, igrali smo s desetoricom od 31. minuta plus produžetke. Penal nije trebalo da šutiram, tek kad su odbili iskusniji Sušić, Vujović, Vulić... Osim je upitao mene, ja rekao – hoću. 

Slavnog Dijega ste bili neutralisali, načisto?

- Jesam... nema što, bez faula.

Ostao bez „bronzane lopte”

Žali i danas zbog zaturene „bronzane lopte”, u savezu na Terazijama.

- Svi laureati su bili pozvani na utakmicu u Beogradu, izuzev mene. Nisam mogao da verujem, ipak, korektno sam bio odigrao svetsko prvenstvo. Pokojnog Bata Bulatovića sam pitao, rekao je da imam 24 utakmice?! Posle nekoliko dana su došli na moju računicu, međutim, nikad nisam uzeo loptu. Kad bi je pronašli... đe bi mi bio kraj!

Branko misli doći će po njega 

Brat Branko je krajem minule sezone slovio za najozbiljnijeg Stanojevićevog naslednika, na kraju tim je preuzeo Ilija Stolica.

- Razlog ne znam, izuzev da stalno figurira kao ozbiljan kandidat.

Jeste li pričali o tome?

- Jesmo... ali, Branko je slabo pokretljiv i nikako nametljiv. Misli, kao doći će po njega...