Bože, zašto najboljeg?!
Odavnina „isklesan” vapaj brzinom svetlosti juče iza podneva prostrujao je (fudbalskom) Srbijom: Miodrag Ješić, znameniti fudbaler Partizana i trofejni trener, verovali ili ne, u čak 16 država, poginuo je u saobraćajnoj nesreći na putu Ruma – Jarak.
Shodno fudbalskom znanju - u Turskoj Imperator, u Bugarskoj General, u matičnoj Srbiji, u sećanju neutešnih prijatelja, zauvek Ljudina.
Tuga do neba!
Kad se rodite u kraju Živojina Mišića i stasate na obodu Beograda – logično je da posedujete žar ratnika, u koktelu najfinijih duševnih vrednosti izmešan s notom lafčine.
Da je drugačije, zar biste mogli da prigrlite 14 trofeja (širom zemljinog šara) i čak u četiri lige budete šampion (Jugoslavija, Bugarska, Libija i Mjanmar)?
Kažu, u Partizanu je Nenad Bjeković komotno mogao da mu poveri celu sredinu terena, u Altaju, obećanom raju iz vizije Kikija Omeragića, uz kapitensku traku zaslužio je i sultanski nadimak.
S Parnim valjkom kao zadnji vezni i libero osvojio je dve titule (u ulozi trenera nije mu se dalo, iako – 111 golova u prvenstvu!), razlog da obuče plavi dres i upiše osam utakmica za reprezentaciju Jugoslavije. Golovi Velsu za pobedu u Titogradu (1982) i Zapadnoj Nemačkoj u porazu u Luksemburgu (1983) – zlatnim slovima krase mu biografiju, međutim... Debi u Bugarskoj, 17. novembra 1982, sadrži dah sudbinskog – u Sofiji, predvodeći CSKA dve i „kusur” decenije kasnije, dotakao je strukovne zvezde. Pobeda nad Liverpulom na „Enfildu” i eliminacija Bajera iz Leverkuzena – za epitet (prvog stranog) trenera godine (2005)!
Iako šiban životnim uraganima (smrt 19-godišnje kćerke Jelene) i dobrovoljne osude na nomadski kofer (Tunis, Turska, Bugarska, Iran, Rumunija, Crna Gora, Libija, Kina, Saudijska Arabija, Mjanmar, Bosna i Hercegovina, Kuvajt, UAE, Egipat, Maldivi), u memoarskoj dvorani najbližih (najdugovečnije kod svojih princeza: Irene i Tare) ostaće „uramljen” sa osmehom, kao drugar / dobričina dara da vam se ekspresno useli u srce. Zato, ovo nije zaslužio...
MIODRAG JEŠIĆ
Rođen: 30. novembra 1958. u Osečenici
Igračka karijera: Žarkovo (mlađe kategorije), Partizan 1974-1985 (144, 13), Altaj 1985-1989 (136, 29), Trabzon 1989-1990 (32, 3), Partizan 1990-1991 (4, 0), Altaj 1992-1994 (18, 2)
Reprezentacija: Jugoslavija mladi 1980-1982 (25, 0), Jugoslavija 1982-1984 (8, 2)
Trofeji: Partizan – šampion SFR Jugoslavije (1977/78, 1982/83)
Trenerska karijera: Obilić, Krajišnik, Vršac, Radnički (NB), Mladi radnik, Radnički Niš (1997/98), OFK Beograd (1998/99), Partizan (1999/2000), Sfaksijen (2000/01), Altaj (2002), Slavija Sofija (2002-2004), Pegah Gilan (2004), CSKA Sofija (2004-2006), Partizan (2006/07), Širin Faraz (2007), Liteks Loveč (2007/08), Otopeni (2008), Budućnost Podgorica (2008/09), Al Itihad Tripoli (2009/10), Čangša Ginde (2010), Al Tahadi (2011), Šahrdari Tabriz (2011), Nadžran (2012/13), CSKA Sofija (2013), Liteks Loveč (2014), Jangon junajted (2015), Sarajevo (2015/16), Al Arabi (2016/17), Etifak (2017), Kor Fakan (2018/19), Ismaili (2019), Al Ahli (2021), Mazija (2022), Al Šula (2022)
Trofeji: Sfaksijen – Kup arapskih šampiona (2000), CSKA Sofija – šampion Bugarske (2005), Kup Bugarske (2006), Liteks Loveč – Kup Bugarske (2008), Superkup Bugarske (2007, 2008), Al Itihad Tripoli – šampion Libije (2009, 2010), Kup Libije (2009), Superkup Libije (2009, 2010), Jangon junajted – šampion Mjanmara (2015)
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
