Grmljavina iz Čaira

Počelo je i pre nego što je derbi počeo. Grupa navijača Partizana je uvredljivim povicima, dovela do prekida polufinala između Mege i FMP-a?! Nestvarno. Ali desilo se...

Posle te utakmice, Nenad Stefanović, trener tima iz Železnika, upitan je da li posle tog događaja misli da derbi može da prođe bez problema i prekida. Uz ogradu da ne voli da priča o stvarima koje se ne tiču njegovog kluba, mladi stručnjak je rekao:

- U Evroligi smo videli da može.

I – rekao veliku istinu.

U Evroligi može! U Evroligi je to pravi praznik. Na oba terena. Tu nema strepnje i čekanja, kada će negde da „pukne”. U tome nema baš nikakvog zadovoljstva i lepote. 

U ABA ligi... Tu ne mora da se ide daleko u prošlost. I u ovoj sezoni već je bilo pražnjenja tribine.

A na Kupu Koraća, jedinom takmičenju gde je jednak broj pristalica oba kluba dozvoljen u dvorani? Prethodnih godina nije bilo mnogo slučajeva da se sve završilo bez problema.

Možda zato neke Nišlije „beže“ u Beograd dok svi drugi dolaze u njihov grad da gledaju borbe najboljih srpskih klubova za prvi trofej u sezoni. Možda zato neke druge biraju da derbi gledaju iz ugodnosti svog doma, iz fotelje, uz pivo ili kokice... Ne čak ni u kafiću...

Više njih svakako bira da dođe u Čair i isprati utakmicu koja bi trebalo da je nešto najveće u srpskom sportu. I jeste. Kada se igra u Evroligi.

Zato je dvorana u Nišu i sada mnogo pre početka meča bila puna. Zato su navijači počeli da dolaze dok je trajalo drugo polufinale. Zato su se na „kopovima“ zbijali... Da ih stane što više. Da buka bude što veća.

Ono što u Evroligi ne sme – svi prolazi su bili zakrčeni.

Na pola sata pre početka meča na Partizanovu tribinu ušla je i policija. Na Partizanovoj tribini. Sa istog mesta na teren je poletelo dosta „tvrdih predmeta“ u trenutku kada je Branko Lazić iz tunela izveo ekipu na teren Čaira.

Grmelo je u Čairu. Sa obe strane.

Onda je upaljena i prva baklja... Na Partizanovoj strani.

Zagrevanje je trajalo. Kao i u uvek, na nešto više od 14 minuta pre početka u dvoranu je ušao Željko Obradović. Usklici oduševljenja sa jedne strane, naglasali su uvrede sa druge.

Minut kasnije ista slika... Samo u drugim ulogama. Duško Ivanović je jače čuo aplauz sa crveno-bele tribine, od uvreda koje su dolazile sa crno-bele.

Onda su se svetla ugasila... Ali za razliku od prethodnih mečeva, ekipe se nisu povukle u tunel... Opet – mešavina uzvika i zvižduka. Sve do momenta kada je došla na red himna. Tada je u dvorani vladalo „jednoglasje“. Svi zajedno otpevali su „Bože pravde“...

Još jedan derbi je mogao da počne.