Stanković: Želimo još veći Bon

Pričaće se o Tuomasu Isalu. Pamtiće se da je autoritativni Finac vodio mali Bon do velikog uspeha i titule u Ligi šampiona. Da je zauzeo prvo mesto i u Nemačkoj, a možda će uraditi nešto spektakularno i u plej-ofu. Verovatno će doći i još ponuda iz bogatijih klubova, uz sve one koje su već stigle a od kojih je jedna možda i prihvaćena.

Manje će se znati da je Savo Milović, Baranin, sportski direktor Bona i čovek koji je spona između parketa i svega onoga što okružuje jedan klub. A još manje da je u tom stručnom štabu ogroman posao – prvog asistenta Isala – obavljao Marko Stanković, rođeni Šapčanin, više od decenije Beograđanin, a poslednjih godina uspešni gastarbajter.

U ovom trenutku javnost manje poznaje ovog momka, a pre nego što preuzme nekog, recimo, bundesligaša i postane neko o kome će se pisati, neka se on predstavi.

- Uh, odakle početi – zamislio se mladi trener svetlih očiju. – Iz Šapca sam došao na studije u Beograd, na Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja. U KK Partizan sam počeo da radim 2007. godine, sa mlađim kategorijama. Deset godina sam bio deo crno-belih, ali sam 2017. dobio jako zanimljivu mogućnost da dođem u nemački Krajlshajm. Da radim sa mlađim kategorijama, kadetima i juniorima, ali uz to da budem i član stručnog štaba seniorskog tima. Već prve sezone smo ušli u Bundesligu, sledeće godine igrali plej-of, trener Isalo je dobio ponudu iz Bona, a mene je pozvao da pređem sa njim, jer smo godinama sjajno sarađivali u Merlinsima – priča Stanković.

Čovek koji se po parketu u Malagi radovao sa zlatnom medaljom oko vrata, kaže da je to bio veliki izazov i teška odluka za njegovu mladu porodicu.

- Dobili smo bebu u januaru i trebalo je preseliti se sa tako malim detetom, ali smo ipak svi videli da je to novi korak za mene. Mnoge su se stvari poklopile. Hteo sam da ostanem u stručnom štabu Isala.

”I sada sam sa zlatom”, dodaje Stanković pre nego što kreće sa trenerski studioznim pohvalama za klub kojem je, kao deo stručnog štaba, omogućio veliki uspeh.

- Imamo samo pet poraza u sezoni, po dva u Ligi šampiona i Bundesligi i jedan u Kupu. To je fenomenalno! Ova grupa je neverovatna. Grupa gladnih momaka koja svakog dana dolazi spremna da radi i napreduje. Izuzetno smo kompaktni, oni između sebe kao igrači, mi kao staf... Čitav klub stoji iza nas. Fantastično zajedništvo. Igrači su veliki takmičari, svakog dana na treningu pršti do poslednjeg minuta, a to svi mogu onda da vide i na utakmicama. To je najveći kompliment za momke.

Bon nije poznat kao košarkaški grad. Možda će posle ovoga postati?

- Svakako će se podići. To je grad od preko 300 hiljada stanovnika. Košarkaški klub ima određenu tradiciju u Nemačkoj. Nije Bon nastao odjednom. Jeste napravio veliki skok u odnosu na pre četiri-pet godina, ali to je ipak klub koji od 90-ih ima tradiciju kao plej-of ekipa u Bundesligi. Ovo što radimo poslednje dve godine je veliki skok, ali smo gladni, ne želimo da se zadržimo na ovome. Hoćemo da postanemo još veći.

Uz ovakav stručni štab...

- Izuzetno smo zadovoljni uslovima koje imamo i koristimo ih na najbolji mogući način. Provodimo mnogo vremena u kancelariji, analizi sopstvenoj, protivnika, svakog treninga i svake utakmice. Pronalazimo načine kako svakog dana da napravimo sledeći korak napred – ističe zadovoljni Stanković.

Sledeći korak Bona je borba za titulu.

- U suštini, naš je moto od početka sezone ”prvi sledeći trening, prva sledeća utakmica”. Proslavili smo malo, a onda od ranog jutra krenuli da razmišljamo šta ćemo na popodnevnom treningu, jer nas u sredu očekuje prva plej-of utakmica protiv Kemnica. To je ono što krasi celu ovu grupu. Imamo taj ”sledeći napad” ili ”sledeći dan” mentalitet.

Sledeći dan, ili sledeća godina, za Marka Stankovića će izgledati...?

- Imam ugovor sa Bonom još dve godine. Na poziciji sam pomoćnog trenera, srećan i zadovoljan. Šta će dalje biti? Pa, zna se kako je u ovom poslu.

Dobro je na poslu gde rezultate vidi cela Evropa.