Станковић: Желимо још већи Бон

Причаће се о Туомасу Исалу. Памтиће се да је ауторитативни Финац водио мали Бон до великог успеха и титуле у Лиги шампиона. Да је заузео прво место и у Немачкој, а можда ће урадити нешто спектакуларно и у плеј-офу. Вероватно ће доћи и још понуда из богатијих клубова, уз све оне које су већ стигле а од којих је једна можда и прихваћена.

Мање ће се знати да је Саво Миловић, Баранин, спортски директор Бона и човек који је спона између паркета и свега онога што окружује један клуб. А још мање да је у том стручном штабу огроман посао – првог асистента Исала – обављао Марко Станковић, рођени Шапчанин, више од деценије Београђанин, а последњих година успешни гастарбајтер.

У овом тренутку јавност мање познаје овог момка, а пре него што преузме неког, рецимо, бундеслигаша и постане неко о коме ће се писати, нека се он представи.

- Ух, одакле почети – замислио се млади тренер светлих очију. – Из Шапца сам дошао на студије у Београд, на Факултет спорта и физичког васпитања. У КК Партизан сам почео да радим 2007. године, са млађим категоријама. Десет година сам био део црно-белих, али сам 2017. добио јако занимљиву могућност да дођем у немачки Крајлсхајм. Да радим са млађим категоријама, кадетима и јуниорима, али уз то да будем и члан стручног штаба сениорског тима. Већ прве сезоне смо ушли у Бундеслигу, следеће године играли плеј-оф, тренер Исало је добио понуду из Бона, а мене је позвао да пређем са њим, јер смо годинама сјајно сарађивали у Мерлинсима – прича Станковић.

Човек који се по паркету у Малаги радовао са златном медаљом око врата, каже да је то био велики изазов и тешка одлука за његову младу породицу.

- Добили смо бебу у јануару и требало је преселити се са тако малим дететом, али смо ипак сви видели да је то нови корак за мене. Многе су се ствари поклопиле. Хтео сам да останем у стручном штабу Исала.

”И сада сам са златом”, додаје Станковић пре него што креће са тренерски студиозним похвалама за клуб којем је, као део стручног штаба, омогућио велики успех.

- Имамо само пет пораза у сезони, по два у Лиги шампиона и Бундеслиги и један у Купу. То је феноменално! Ова група је невероватна. Група гладних момака која сваког дана долази спремна да ради и напредује. Изузетно смо компактни, они између себе као играчи, ми као стаф... Читав клуб стоји иза нас. Фантастично заједништво. Играчи су велики такмичари, сваког дана на тренингу пршти до последњег минута, а то сви могу онда да виде и на утакмицама. То је највећи комплимент за момке.

Бон није познат као кошаркашки град. Можда ће после овога постати?

- Свакако ће се подићи. То је град од преко 300 хиљада становника. Кошаркашки клуб има одређену традицију у Немачкој. Није Бон настао одједном. Јесте направио велики скок у односу на пре четири-пет година, али то је ипак клуб који од 90-их има традицију као плеј-оф екипа у Бундеслиги. Ово што радимо последње две године је велики скок, али смо гладни, не желимо да се задржимо на овоме. Хоћемо да постанемо још већи.

Уз овакав стручни штаб...

- Изузетно смо задовољни условима које имамо и користимо их на најбољи могући начин. Проводимо много времена у канцеларији, анализи сопственој, противника, сваког тренинга и сваке утакмице. Проналазимо начине како сваког дана да направимо следећи корак напред – истиче задовољни Станковић.

Следећи корак Бона је борба за титулу.

- У суштини, наш је мото од почетка сезоне ”први следећи тренинг, прва следећа утакмица”. Прославили смо мало, а онда од раног јутра кренули да размишљамо шта ћемо на поподневном тренингу, јер нас у среду очекује прва плеј-оф утакмица против Кемница. То је оно што краси целу ову групу. Имамо тај ”следећи напад” или ”следећи дан” менталитет.

Следећи дан, или следећа година, за Марка Станковића ће изгледати...?

- Имам уговор са Боном још две године. На позицији сам помоћног тренера, срећан и задовољан. Шта ће даље бити? Па, зна се како је у овом послу.

Добро је на послу где резултате види цела Европа.