Jovana Stevanović: Porodica je naša najsjajnija medalja

Decembar, 17. dan poslednjeg meseca u godini. Jovana Stevanović zajedno sa Tijanom Bošković i Ezačibašijem podiže pehar namenjen prvaku sveta. Nepunih pet minuta posle, sa razglasa se čuje ponovo ime vedete reprezentacije Srbije

- Broj 15 iz ekipe Ezačibašija Jovana Stevanović je i jedan od dva najbolja blokera na planetarnoj smotri.

Izašla je skromno pozdravljajući druge dobitnice priznanja, istovremeno i gordo, svesna da je zaslužila, zahvalna što su joj saigračice pomogle da stavi samo još jednu od toliko kruna u svoju vitrinu, i klupsku i reprezentativnu.

- Jole, čujemo li se i za Novu godinu, samo da se najavim - usledila je molba s naše strane a za praznični broj Sportskog žurnala.

- Može, naravno, biću u Beogradu nekoliko dana, možemo i da se vidimo - rekla je Jovana.

A slikanje?

- Nema problema, može. Hvala Vama!

Odigrala je poslednje kolo u prvenstvu Turske i stigla u Beograd, njen grad. Sedam dana kasnije, „zlatna” sa Svetskog 2022. šetala je ulicama prestonice, tu su i tata Goran „Plavi” Stevanović, mama Dubravka i brat Anđelo.

- Porodica je naša najsjajnija medalja - uglas su rekli i Jovana i tata Goran, i to jeste najveći uspeh ove odabrane, fantastične četvorke iz Beograda.

Kada biste mogli da odaberete jedan uspeh, utakmicu i stavili na vrh jelke, šta bi to bilo?

- Uh, da li mogu, na jednom vrhu tri - upitala je Jovana i nastavila. - Osvajanje lige šampiona za Kazalmađoreom, Svetsko prvenstvo 2022. i utakmicu polufinala protiv Amerike.

Koju biste ukrasnu odbojkašku kuglu razbili?

- Sa kakvom željom bih razbila finale Evropskog prvenstva sa Turskom!

Da li Vam je 2023. vratila sve „oduzeto” ranijih godina u reprezentaciji, a Vi rekli sebi ponovo sam tu, za ovaj grb se igra, daje sve?

- Sve je zapravo krenulo još od poziva Santarelija, dakle od 2022. godine, povratak u reprezentaciju i Bogu hvala sve se desilo kako treba. Da sam ja pravila plan, ne bih ga bolje smislila. Medalja i to na Svetskom sa reprezentacijom, bila sam jedna od glavnih aktera medalje. Klupski, finale Skudeta. Ali, najvažnije je i to hoću da apostrofiram, volim da igram za reprezentaciju, za taj dres bih dala sve. Godina kasnije, nije bila dobra, Liga nacija, pa Evropsko i to je istina. Kontinuitet medalja je tu, tu nema zbora, ali da je bila uspešna, nije. Ali, kvalifikacije i izborena viza za Pariz su ublažili sve. A da sam znala da ćemo izboriti Igre, jesam. Videla sam kod devojaka tu sportsku agresiju.

Pariz, da li je prva pomisao zlato, ili možda i zlato i oproštaj pojedinih igračica?

- Iskreno, jedva čekam da uđem u olimpijsko selo, taj osećaj sa svim tim velikanima, na istom mestu. A ne bi bilo pošteno da ne kažem, da, samo razmišljam o zlatu.

Turska, liga, Liga šampiona, osvojeno Svetsko prvenstvo klubova i Vi u njoj po prvi put?

- Istanbul je jedan od najlepših gradova u kome sam bila, ljudi su ljubazni hoće svi da pomognu. Samo u superlativu mogu da pričam. Ali, ako smo realni, smatram da je italijanska jača, manje su razlike u kvalitetu i jačini ekipa, svako može svakog da dobije. Do poslednje utakmice se ne zna rasplet. Ovde ne, izdvojilo se tri, četiri tima, koja figuriraju. Ali, ako pričamo o organizaciji, kao da sam u fudbalskom Real Madridu.

Fudbal, šlagvort, kako Vam ide, geni su čudo, a i vaše mini fudbalske bravure u odbrani na odbojkaškom terenu?

- Fudbal sam igrala kad sam bila mala. Govorili su, vidi se čija si (smeh).

Ime tate Gorana vezuje se za Partizan, vaše za Zvezdu, kakva je prevlast u kući?

- Iskreno, nikada se nije osećalo to rivalstvo, niti smo toliko zagriženi. To kod nas nije tema, zna se.

Dakle, da nije odbojka, bio bi fudbal ili?

- Definitivno da. Kao klinka sam obuvala tatine kopačke i tako se šetala po kući. Ali, vremenom sam shvatila da ipak nije za mene.

Koliko Vam je lepota pomogla ili odmogla i privatno i poslovno?

- Nikada nisam o tome razmišljala. Hvala Bogu volim ono što vidim u ogledalu i hvala Bogu što je to tako. I nije tajna, volim da se doterujem, na utakmicama, van terena, ali, diskretno.

Kome biste poverili modni štapić, kreatoru u kojoj zemlji?

- Italija bez dileme. A prednost dajem Pinku i Luj Vitonu, posebno mesto njihovim torbama. Glasam za eleganciju. Trenerku nosim ako je sport, privatno, teško da možete da me vidite u njoj. Volim lepo da izgledam, to mi je i majka usadila. Čak i kada smo nedavno dolazile sa klupskog iz Kine, rekla sam, nema šanse da izađem iz aviona sa podočnjacima do poda, makar ću kremu na lice da stavim, maskaru.

A kada je sređivanje, kao neminovnost se provlači pitanje slavlja, proslava?

- Uh tu ste me našli, volim i svadbe, krštenja, slavlja. Uživam. Ali, tada je druga priča, tada angažujem čak i profesionalnog šminkera.

Izlasci i kafana, debeo znak jednakosti?

- Pa kako, kafana, nema dileme (smeh). Volim kafansku muziku, taj momenat, večera, kreće muzikica, kad se polako zavesa spusti, staje i muzika, sve je sa merom. Nikada nisam volela, ni kada smo bili klinci, spremanje u ponoć, izlazak posle i do jutra. Kafana ima dušu, u kafani se ljudi otvaraju, u kafani se raspredaju najlepše i najiskrenije priče i svi smo prijateljski nastrojeni.

Pesme koje Vas ganu ili razgale?

- Zorica Brunclik, nema šta i Košava. Tu je i Rođendana dva. Volim Tomu Zdravkovića: „Pesme moje, pesme moje”, Bešlića „Vraćam se majci u Bosnu”, „Romaniju”. Ako bih počela da nabrajam, kraja ne bi bilo…

Film, pozorište, vaš život u koferima, vremena je malo, kako ga trošite?

- Bila sam nedavno sa Bošom (op. aut. Bojanom Živković) u pozorištu, gledala sam „Let iznad kukavičjeg gnezda”. I „Knjigu o Milutinu”. Volim pozorište. Kako smo stariji, privlače vas te stvari, mirnija varijanta. Kada sam bila mlađa, nije me toliko zanimalo, privlačilo.

Nova godina u kući Stevanovića?

- Pamtim kada je tata igrao u Španiji, bila sam dete. Toliko mi je ostalo urezano, mnogo ljubavi je bilo svuda oko nas, iskrilo je. Jedna proslava na Zlatiboru, čak smo i izašli u provod (smeh).

I dok trenira pred nastavak sezone u Turskoj, na adresu Jovane Stevanović stiglo je i priznanje za najbolju odbojkašicu u izboru Odbojkaškog saveza Srbije. I ponovo je „Jole” pokazalaa kolika je lafica:

- Nagradu delim sa saigračicama.

I čuveno, postaće možda i zajednička poruka svih sportova:

- Srbija u srcu, Balkon u mislima - poruka i novogodišnja želja kolegama.