Pavle Erceg se upokojio na svoj 84. rođendan

Sportsko novinarstvo i rukomet ostali su bez Pavla Ercega (1940 - 2024), barda pisane reči, višedecenijskog urednika rukometnih rubrika Sporta i Sportskog žurnala, sinonima ovog zlatnog sporta u svetu novinarstva. Sudbina je htela da se upokoji baš na 20. februar, na dan kad se pre 84 godine rodio.

Pavle Erceg je prenoseći čitaocima sve lepote viteškog sporta značio jugoslovenskom rukometu gotovo jednako kao na terenu Veselin Vujović i Svetlana Kitić. Utakmicu ste mogli da gledate, ali ste čekali jutro da pročitate Pajin sud i shvatite šta ste sve propustili iako ste bili očevidac.

Voleo je rukomet, jednako kao i novinarstvo, neće biti pretenciozno reći da su mu bili tik uz porodicu. I zato mu nije bilo teško da dočeka sitne sate u redakciji čekajući izveštaj dopisnika sa utakmice ili poziv nekog od brojnih poslenika iz Srbije i sveta, koji su smatrali čašću (često i obavezom) da mu prvom jave vest ili izveštaj, često i samo da ga čuju i prodiskutuju o aktuelnom rukometnom trenutku.

Pero mu je bilo britko, umelo je i da seče. Ali uvek pravedno. I samo sa jednim ciljem za bolje sutra rukometa. Jednako je umeo i da pohvali, podrži, posebno igrače.

Istovremeno bio je učitelj kakav se samo poželeti može. Samo naizgled strog, gromadan i opasan. Iza guste brade krio se brižan kolega, uvek rad da pomogne drugome, posebno mlađima. Nije previše pričao, ali se iz njegovih par rečenica moglo naučiti više nego iz nekih knjiga. Jer saveti koje je davao bili su zasnovani na znanju, iskustvu, ljubavi prema novinarstvu i onima kod kojih je prepoznavao da su „zaraženi” istim virusom jednako spremni da se strastveno posvete pozivu, kao što je to on činio od prvog do poslednjeg dana.

Počeo je kao saradnik u JSL Sport i postao urednik rukometne rubrike koja je u to vreme bila jedna od perjanica ovog lista. Kad se osnivao Sportski žurnal prepoznao je koliko će redakcija u nastanku značiti za srpski sport u celini i pridružio se Zoranu Popoviću, Danilu Šotri, Zoranu Petroviću, Momčilu Dabiću i brojnim drugim bardovima koji su proslavili našu novinu.

Obavljao je razne funkcije, bio je sjajan organizator timova za vreme Olimpijskih igara, ali je u duši uvek ostao novinar britkog pera koji je najviše uživao kad stavi šlajfnu u narandžastu UNIS pisaću mašinu i krene da niže rečenice o rukometu.

Kakav je bio za vreme boravka u redakciji, ostao je i po odlasku u penziju. Umeo je da pozove radi dobronamerne smernice, a za vreme velikih takmičenja izdiktira iz glave kolumnu „Iz pera doajena”, pohvali i oplete - svakome po zasluzi.

Iza sebe je ostavio dubok trag u svetu novinarstva i rukometa. Brojne učenike, ali i dostojnog novinarskog naslednika iz porodice. Vreme i mesto sahrane Pavla Ercega biće naknadno saopšteni.