Vardar i Hajduk velike ljubavi

Dragi Setinov bio je fudbaler defanzivnih zadataka u više klubova, ali najviše je pokazao u Vardaru i Hajduku. Sa Splićanima je slavio dva trofeja pobednika kupa, a u „gradu podno Marijana” prosto su ga obožavali.

Bio je poseban, a opet, sličan drugim najboljim fudbalerima svog vremena u svojoj zemlji. Profesionalac od glave do pete i u Pobedi, u Vardaru, u Hajduku, u Etnikosu, u reprezentaciji Jugoslavije.

Davno je okončao igračku karijeru. Danas živi na tlu rodne grude.

- Živim u Skoplju. Nekoliko godina po završetku karijere radio sam kao trener u reprezentaciji Severne Makedonije, dugo i u školi Vardara. Međutim, godinu i po sam bez angažmana - kaže Setinov.

Rođen je 13. februara 1961. u Skoplju. Trinaestog dana meseca februara  rođen je i Hajduk, samo pola veka ranije.

- Mislim da sam jedini od svih igrača Hajduka koji je rođen istog datuma, da slavim rođendan kad i Hajduk. Čista slučajnost, kao i da sam navijač Hajduka od kada znam za sebe.

Značajnije stasavanje doživeo je u Pobedi. Pamti se Prilep po brzoj usluzi, dobroj hrani, susretljivim ljudima. Dragiju je ta sezona pomogla da se preporuči Vardaru.

- Dete sam Vardara, 1980. prebačen sam iz mlađih selekcija u A tim. Tad je trener bio Stjepan Bobek. Kako je bila jaka konkurencija otišao sam na kaljene u klub Sasa u Makedonskoj Kamenici. Onda i u Pobedu iz Prilepa, tad izuzetno jak tim iz drugoligaške konkurencije. Odigrao sam maestralno, pa se 1982. vratio u Vardar.

U Skoplju je proveo četiri sezone, odigrao 117 zvaničnih utakmica, postigavši 14 golova. Vardar je imao sjajan tim, kadar da pobedi svakog u Jugoslaviji. I pobeđivao je.

- I danas ima ljubavi između Vardara i mene. Moj otac je radio u Vardaru kao blagajnik, otišao je u penziju iz tog kluba. Ja sam skoro pola veka vezan, uvek ću u srcu nositi Vardar.

Godine 1986. prešao je u Hajduk. U Splitu je proveo pet godina, dva puta osvajao Kup Jugoslavije, protiv Rijeke i Crvene zvezde. Kruna karijere.

- Za Hajduk sam potpisao 1986. Do toga je trebalo doći četiri godine ranije, ali je Vardar to primetio i tražio je da iz Prilepa dođem u Skoplje. Odigrao sam odlično četiri godine u Vardaru i došao do A reprezentacije. Onda mi se ostvario životni san - da potpišem za Hajduk. Osvojili smo dva kupa, pogotovo je drag poslednji u Jugoslaviji, protiv Zvezde u Beogradu.

Pored Setinova, u defanzivi Splićana delovali su i Zoran Vulić, Duško Vlaisavljević, Branko Miljuš...

- Tu je bio i Stjepan Andrijašević, zatekao me u Hajduku Luka Peruzović. Bili su tu i Jerko Tipurić, Ive Jerolimov, Darko Dražić po levoj strani. Sa svima sam odlično sarađivao.

U izboru Slobodne Dalmacije, Dragiju je 1988. pripao „Trofej Bili”.

- To krasi moju spavaću sobu. Taj trofej draži mi je od svih koje sam dobio. Nije to bilo ko mogao da osvoji. Pogotovo što sam u Splitu bio stranac. Međutim, posvetio sam se utakmicama, treningu, radio pošteno, igrao profesionalno i odgovorno i kao kruna svega došao je pomenuti trofej.

Trenirali su ga brojni stručnjaci, Jošku Skoblaru najviše je verovao.

- U pitanju je bilo obostrano poverenje. Skoblar mi je dao slobodu igranja. Kao štoper razumeo sam igru, mogao odlično da se snalazim i na poziciji veznog. Dao mi je maksimalnu slobodu, pa sam pružao i najbolje partije.

Hteli su ga Zvezda, Partizan, Dinamo. Najviše je verovao Hajduku, najveće novce nudila mu je Priština, s trenerom Ćirom Blaževićem.

- Tad sam bio član reprezentacije Jugoslavije, a isticao mi je u Vardaru ugovor te 1986. Hteli su me brojni klubovi, ali osećao sam da bi u Hajduku pružao najbolje partije. Stigla je ponuda, izabrao sam Hajduk i nisam pogrešio.

Jugoplastika je tri puta bila košarkaški prvak Evrope, ali u Splitu su Hajduku i fudbalu davali dušu i srce. Dragi Setinov je jednom izjavio da su „hajduci” bili popularniji od zlatnih košarkaša.

- I danas pratim sport. U bilo kom gradu u svetu možete da nađete navijača Hajduka: u Zagrebu, Beogradu, Sarajevu, Podgorici, Skoplju, Ljubljani..., ali u Splitu nećete da nađete čoveka da navija za neki drugi klub. To nije moguće. Hajduk je na prvom mestu. Za Hajduk se živi. Oduvek je tako i to nikada neće da prestane.

Danas Dragi voli da kaže da su gol u pobedi Hajduka nad Partizanom od 2:1, ili poslednji kup nekadašnje zemlje i trijumf nad Zvezdom u Beogradu, događaji koji ga čine srećnim i setnim. Sportista je uspeo kad ima upravo to – rezultate i uspomene.

Setinov ih ima, pa uživa...