Seminar za obnovu trenerskih UEFA A, B i C licenci privukao veliki broj stručnjaka, računajući i one koji su do donjeg Dorćola skoknuli samoinicijativno – samo sa usavršavanjem na umu! Sjajan odziv nije predstavljao iznenađenje, s obzirom na raznovrstan program i skup relevantnih predavača.
Uz Marka Zdravkovića, predsednika, Miloša Mirkovića, generalnog sekretara FS Beograda, prisustvovali su Ljubiša Tumbaković, predsednika OFT FS Srbije, Miloš Miljanić, direktor CEFT FSS...
Uvodne reči dao je Miloš Veselinović, a prvo u nizu predavanja održao je Nebojša Milošević, pomoćni trener u Crvenoj zvezdi, na temu „Trendovi i performanse na nivou Lige šampiona“.
Vladimir Čepzanović, kondicioni trener belgijske „A“ reprezentacije, pozabavio se pitanjem „Upravljanja opterećenjem u mikrociklusu“, dr Branimir Mićović govorio je o „Ulozi asistenta u savemenom fudbalu“, da bi Uroš Stevanović, selektor vaterpolo reprezentacije Srbije i trener Radničkog iz Kragujevca, kroz intervju sa domaćinima, pronašao zajedničku nit sa navažnijom sporednom stvari na svetu.
Milan Ivanović, pomoćni trener Kaznzas sitija (žene), održao je onlajn predavanje, posle čega su Violeta Slović, Nevena Damjanović i Vesna Čitaković, učestvovale u panel diskusiju o značaju, razvoju i perspektivi ženskog fudbala.
Čast da spusti zavesu pripala je Vladimiru Iviću, nekadašnjem asu Partizana, a sa kolegama podelio je trenerska iskustva iz Krasnodara (Rusija), Makabija iz Tel Aviva, Votforda (Engleska) i PAOK-a (Grčka).
- Ovo je moj prvi seminar da se nalazim sa ove strane, a tema je vezana za ofanzivne principe u igri, kojom se kao trener bavim sa stručnim štabom. Ništa ne bi bilo moguće ostvariti bez saradnika, prvog asistenta Miloša Veselinovića, trenera golmana Hristosa Kelpekisa i kondicionog trenera Nikosa Amanatidisa. Bitni su u priči koju radim poslednjih 11 godina, od kako sam prestao da se bavim profesionalnim fudbalom – istakao je Ivić.
Fokusirao se na period u Krasnodaru, a izlaganje je počeo sa početkom napada.
- Važna je pozicija, jer omogućava da se gradi nešto otpozadi, kao i definisanje uloga igrača. Oni otvaraju vidove kako da se iskoristi kvalitet, a treba se i prilagođavati. Kada govorimo o načinu, razlikujem „kroz“, „okolo“, „preko“ i „iza“, što su načini za osvajanje prostora.
Sve je dočarano videom, kao i kad se Ivić dotakao situacione formacije, promene strane, rotacije, stavke „između linija“ i kombinatorike.
- Sve što radimo na utakmici, počinje od treninga. Sve potenciramo na treningu, u analizama i dijalogu. Važno je i da se igrači između sebe razumeju, da shvate međusobni kvalitet. U fudbalu je najteže napraviti igru i zato je važno da, pre nego što se dođe u klub, sazna kvalitet igrača, kao i lige, tek onda može da se nađu načini za realizaciju ambicija.
Usledio je i primer.
- Nisam radio isto sa Krasnodarom i Makabijem. Ruski klub bio je osmi kad smo došli u pauzi, trebalo je izvršiti reorganizaciju, ali i napraviti rezultat. Makabi je s druge strane najtrofejnija ekipa u Izraelu i pritisak je neverovatan. Tri godine je bio bez trofeja, tako da smo po dolasku morali da napravimo ekipu koja može da se bori za trofej, bez velikog budžeta i igračkog kadra. Ispred sebe imao sam trenera koji je bio u mnogo inostranih klubova, dolazio sam posle njega. Slaviša Jokanović bio je na klupi u Makabiju i prvo sam njega pozvao i pitao ga „kakva je situacija, kakav je klub, kakvi su ljudi“? Sve informacije bile su bitne, a isto sam uradio i u Votfordu.
Na red je, u predavanju, došla i obrada „poslednje trećine“ – kreiranja šansi i realizacije. Razmatrani su kombinatorika na boku i broj igrača u završnici, da bi Ivić pokaznim laserom „podvukao“ značaj individualnosti i slobode donošenja odluka.
- Igrač na terenu ima sekundu, dve da odluči da li će da šutira, dribla ili uradi nešto što ne očekuje niko... To ostavljam njemu! To je i lepota fudbala, kvalitet svakog igrača, koji u svakom trenutku može da ti donese asistenciju, gol, pobedu.
Ivić je izlaganje završio primerima koji se tiču trenažnog procesa.
- Kako treniraš, tako ćeš i da igraš. To su mi govorili moji treneri i dok sam bio klinac. Bitno je fudbalerima „pripremiti” glavu, tako da se na svakom treningu stavljaju u situaciju kao da su na utakmici. Sve se potencira na treninzima i često ponavlja, da bi mogli da odigraju na zvaničnoj utakmici. Fudbaleri moraju da budu ozbiljni.
Odgovarajući na pitanja kolega, Ivić je otkrio još nekoliko detalja.
- Imao sam sreću da sam trenerski put počeo od velike ekipe. Imao sam dobru generaciju i uzeo trofeje sa mladom i prvom ekipom PAOK-a, napravilo se sve tako da sam posle imao konkretna očekivanja i od samog sebe, da hoću da budem u ekipama koje imaju cilj. Onda sam otišao u Makabi, uzeli smo i tu titule... A sve to pričam jer je karijera mogla da uzme i drugačiji tok, da sam drugačije birao. U klubovima u kojima sam radio su multimilijarderi i priča sa njima je uvek specifična. Pre nego što postignemo dogovor, ili ne, uvek sam otvoren i uvek ih pitam koji su njihovi ciljevi. Pravljenje igrača, pozicija, koliko je šta bitno... Kažem im i da sam uvek tu za njih, 24 časa dnevno, sedam dana u nedelji, da odgovorim na svako njihovo pitanje. Ne mogu jedino kada vodim utakmicu, uvek sam spreman za komunikaciju, razumem i ako mladi igrači treba da se forsiraju, možda i prodaju, ali postoji crvena linija. Ja sam taj koji određuje ko će da igra – stavlja do znanja Vladimir Ivić gde kompromis ne postoji, malo pre aplauza kolega i kraja trenerskog dana.
MILOŠEVIĆ: NIŠTA BEZ VISOKE INTELIGENCIJE
Nebojša Milošević, pomoćni trener u Crvenoj zvezdi, pozabavio se „Trendovima i performansama na nivou Lige šampiona“.
- Ovo takmičenje tokom jedne sezone generiše oko 3,6 milijardi evra kroz sve prihode. Više od dve milijarde samo putem TV prava i sponzorstva, a države čiji klubovi učestvuju u takmičenju kroz turizam prihoduju više od 350.000 000 evra. Za domaćina finala, procenjuje se da će prihodovati 50.000 000 evra! Kad se s druge strane govori o našem delu posla, odnosno fudbalu, potrebno je da postoji sadržaj koji će doneti pomenute cifre. U danu kad smo igrali sa Štutgartom postignuto je 40 golova, što je svojevrsni rekord. To je ta dinamika, ono što publika na stadionima i biznis hoće da vide. Nema više praznog hoda, nije dovoljno učestvovati, pa čak ni napraviti rezultat, traži se više od toga.
Podvukao je značaj efikasnosti trenažnog procesa koji je u zgusnutom rasporedu ograničen. Sa akcentom na intenzitetu, obuhvaćena je analiza pojedinih mečeva, računajući duel Zvezde sa Bode Glimtom. Između ostalog, podvučen je i značaj motivacije, adaptacije, odnosno reakcije.
- Ključna stvar savremenog fudbala je brzina donošenja odluke. To može igrač kod kojeg je probuđena svest, da razume sadržaj i tok utakmice. Neko mora sa njim da radi, da ga osposobi. Takmičarski fudbal sada traži visoko inteligentne fudbalere i trenere. Bez toga ništa.
STEVANOVIĆ: PRATITE SVOJ PUT
U formi intervjua, važnu ulogu tokom seminara izneo je i Uroš Stevanović, selektor vaterpolo reprezentacije Srbije. Nije bilo teško napraviti dobru sponu između dva različita sporta.
- Čuli smo tokom prethodnih predavanja da se treneri dele na velike igrače i koji to nisu bili. Nisam imao nikakvu igračku karijeru, ali jesam jedinstven trenerski put, od dna, bazičnih stvari i mlađih kategorija, do pozicije pomoćnika. Imao sam čast da radim sa Nenadom Manojlovićem, a prvo iskustvo asistenta bilo je u Partizanu, sa Igorom Milanovićem. To mi je pokazalo da sam na dobrom tragu, da sam za trenerski poziv. U prvoj zajedničkoj sezoni nesrećno smo stali u polufinalu Lige šampiona, ali sledeći put smo je osvojili, posle 32 godine! Kad je Igor otišao, nastavio sam samostalno da vodim ekipu, pa bio asistent Vladimiru Vujasinoviću. Paralelno sam se odazvao na poziv Dejana Savića, radio u zlatnom periodu srpskog vaterpola, od 2014. do 2016, kad smo dva puta postali prvaci Evrope, prvaci sveta i osvojili Olimpijske igre, prvi put od 1988. godine.
Sve je, kaže, išlo svojim tokom.
- Prilike dolaze i na vama je da procenite kada ste spremni da ih iskoristite. Imao sam i sreće, Igor je dva puta dobio suspenziju po tri utakmice sa Partizanom u Ligi šampiona, gde je ispao veliki čovek i dao mi da u tom periodu sam radim sa igračima. Tada nisam imao znanja za to, niti iskustvo, ali morao sam da se prihvatim zadatka. Jedna od utakmica bila je finale Super kupa Evrope, gde smo savladali Savonu! Video sam da sve ima smisla, pratio put. Promenio sam obrazovanje, upisao sam i završio Fakultet za sport i fizičko vaspitanje, sledio je i praktični rad... Sve je vodilo do časti da budem selektor.
Govorio je, poput kolega, o izazovima sa kojima se sretao, naglasio značaj psihologije, komunikacije i istrajnosti, ali i dodao da mu je fudbal mnogo bliži nego što je možda poznato.
- Registrovan sam igrač FK Divostina pored Kragujevca, ispunio sam san da odigram dve utakmice na travnatom terenu, imam asistenciju i prečku, to sam zapamtio. Karijera, ipak, nije dugo trajala, sa 120 kilograma nisam mogao da učestvujem na duži period.
Prisetio se i momenata posle poraza od Australije, na Olimpijskim igrama. Igračima je teško pao, ali uspešno je prebrođen - uz pomoć Novaka Đokovića.
- Sve se desilo spontano, a kako je Đoković završio razgovor sa igračima od deset, petnaest minuta, oni su iz sobe izašli drugačiji. To govori o značaju psihološkog aspekta.
VESELINOVIĆ: KORISTITE SVAKU PRILIKU
Kolegama se obratio Miloš Veselinović, nekadašnji adut Crvene zvezde i reprezentativac mlađih selekcija Jugoslavije, sada trener bogatog iskustva sa terena u Srbiji, Grčkoj, Izraelu, Engleskoj i Rusiji.
- Već sam pričao o tome koliko je važno da koristimo prilike za neformalno obrazovanje, da nas ne vodi spoljašnja motivacija koja za cilj ima ispunjenje obaveze, a da se u stvari ne nalazi u unutrašnjoj pobudi osobe. Čovek koji ne čita nema nikakve prednosti u odnosu na one koji ne znaju da čitaju. Tako je i sa edukacijom - istakao je Miloš Veselinović.
ČEPZANOVIĆ: NETAČNI PODACI KAO BUMERANG
Vladimir Čepzanović, kondicioni trener u stučnom štabu Belgije, gde sarađuje sa Domenikom Tedeskom, odlično se nadovezao na predavanje Nebojše Miloševića, obrađujući temu „Upravljanja opterećenjem u mikrociklusu“. Skrenuo je pažnju da su tehnološki napredak i statistika dali novu dimenziju fudbalu, ali i upozorio:
- Dešava se da treneri dobijaju netačne podatke i umeju da se vrate kao bumerang ili da pogrešno čitaju tačne podatke. Ne znaju uvek šta je koliko važno, koje parametre da gledaju u kojim situacijama i kako da, shodno tome, modifikuju trenažni proces. Tehnologija je alat, ali ključni deo fudbala ostaju emocija i kreativnost. Podaci treba da se koriste, da vas učine boljim.
Govorio je, zatim, o oporavku.
- Nauka kaže da nije važno da li će biti slobodan dan pre oporavka ili ne. Najbitnije je kakva se strategija primenjuje pri oporavku, a ne treba da bude isti za sve igrače. Moramo da ih upoznamo, testiramo i koristimo tehnologiju i informacije na pravi način.
MIĆOVIĆ: PAŽLjIVO BIRAJTE POMOĆNIKE
Doktor Branimir Mićović, dugogodišnja desna ruka Aleksandra Stanojevića, doskorašnjeg šefa stručnog štaba Partizana, govorio je o „Ulozi asistenta u savremenom fudbalu“.
- Slično kao i u Američkom fudbalu, gde se ide ka tome da svaka linija tima, pa i igrač dobije posebnog trenera. Tako se i u našem sportu trendovi sve više kreću ka specijalizaciji i individualizaciji trenažnog procesa. I uloga pomoćnog trenera je bitna i složena, neko je u koga šef ima najviše poverenja, da ima sposobnost da deli sličnu viziju. Obično su pomoćnici ljudi iz senke, dok šef sija i blista. Naša uloga je da šefu omogućimo da bude najbolja verzija sebe.
Tokom detaljnije analize, poslao je poruku šefovima:
- Pažljivo birajte saradnike! Kad su prvi kriterijumi u selekciji prijateljstvo, rođački ili kumovski odnos, obično taj stručni štab nije dobro funkcionisao, niti dugo trajao. Druga je priča kad primarni princip bude znanje iz individualne, timske i grupne taktike. Pomoćni trener mora da prati trendove, da bude sposoban da kreira i sprovodi vežbe za različite vrste odbrambenih i napadačkih prekida, te interpetira dinamiku utakmice, predlaže rešenja, ali i sprema i izvodi treninge. Ozbiljan praktičar koristi uslove kojima raspolaže, barata softverskim paketima, filtrira i šefu predstavlja najbitnije podatke, poseduje interdisciplinarna znanja. Sve s ciljem da šefa odmori i omogući mu da bude svež za obavljanje sopstvenih obaveza. Ništa, međutim, ne vredi ako pored znanja ne postoje kvalitetna komunikacija i dobri odnosi sa ljudima.
IVANOVIĆ: STRUKTURA PREDUSLOV USPEHA
Milan Ivanović, asistent u stručnom štabu ŽK Kanzas siti, seminaru se pridružio – onlajn, preko video bima. Pokazao je kako izgleda radna nedelja, pa komentarima uz isečke iz igre približio principe u napadu i odbrani, na kojima se u američkom klubu insistira.
- Veliki je broj primera koje možemo da prođemo, a suština je da je važno da postoji struktura u radu. U našem poslu naročito, stvaranje sistematizacije je glavni preduslov za uspeh u ovom poslu – istakao je Ivanović.
VIŠE DEVOJČICA NA TERENIMA
Deo seminara bio je rezervisan za razgovor sa damama, koje znaju kako je nositi dres reprezentacije – Violetom Slović, Nevenom Damjanović i Vesnom Čitaković.
Nametnulo se pitanje: koliko je ženski fudbal napredovao poslednjih deset godina?
- Mnogo toga se promenilo, pre svega u organizacionom smislu. Kad smo počinjale nismo imale adekvatne uslove za napredak, ali u sada je mnogo toga učinjeno – rekla je Violeta Slović.
Nevena Damjanović odgovorila iz svog ugla:
- Poslednjih desetak godina provela sam u Danskoj, Portugaliji i sada Rusiji, mogu da kažem da je evropski fudbal napredovao. Kod nas je, definitivno, ostao veliki prostor za poboljšanja.
Vesna Čitaković, legendarna odbojkašica, govorila je koliko je za devojčice put do profesionalnog sporta zahtevniji i teži.
- Pre 24 godine, kada se reprezentacija probijala, bili smo 131. na svetu. Tada smo imali seniore, olimpijske šampione i svi su nas upoređivali sa njima, ali uz odgovoran, stručan rad, želju i animaciju devojčica da se bave sportom, došli smo u situaciju da smo danas jedan od najboljih, najmasovnijih ženskih sporotova.
Nadovezala se Violeta Slović:
- Želimo da probudimo svest kod roditelja, da utičemo da malo sklonimo decu sa društvenih mreža i shvatimo da sport pruža veliko iskustvo, donosi poštovanje i druženje, samim tim doprinosi stvaranju pozitivnih životnih navika.
Vesna je dotakla temu marketinga.
- Tu uvek može bolje, što se tiče ženskog sporta. Igrali smo finale svetskog prvenstva i tek tad se pojavio neki mali bilbord u Beogradu...
Nevena je dala zanimljivu ideju:
- Možda nam nedostaje da naše muške kolege rade na tome da budemo bliži. Kada bi muška reprezentacija i naša napravile neki zajednički video, zamislite koliko bi to ljudi videlo. Onda će neka devojčica da se oduševi, kaže „Aleksandar Mitrović trenira sa Ninom Matejić...“
Jedan od glavnih zaključaka bio je upravo da ne treba deliti ženski i muški sport.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
