Kačar: Vojvodina - moja ljubav i dom

Gojko Kačar se vraća u Vojvodinu. Neće nekadašnji reprezentativac biti ponovo igrač, završio je karijeru 2019, već će biti trener omladinske ekipe novosadskog superligaša, potpisao je ugovor do 2026.

- Moj najlepši period bilo je igranje za Vojvodinu. To je bila čista ljubav. Moj grad, moj klub, moj dom. Svaka pobeda bila je posebna za mene. Sećam se svih utakmica, golova, detalje, ne zaboravlja se to tako lako – lepim rečima Kačar je potvrdio koliko mu znači povratak u klub sa „Karađorđa”.

Kačar je potpisao ugovor do juna 2026. Gojko je trenersku karijeru počeo 2022. u Proleteru kao asistent šefa stručnog štaba, a istu ulogu imao je tokom jeseni prošle godine u Mladosti GAT.

Omladinci Vojvodine su na šestom mestu u Kvalitetnoj ligi Srbije.

Kačara je juče bilo lepo videti na mestu uspeha i gde je proveo detinjstvo – SC „Vujadin Boškov”.

- Osećaj je kao da je bilo u prošlom životu, sećam se svega, ali davno beše – uz osmeh nastavlja priču legendarni as novosadskog kluba u razgovoru za sajt novosadskog superligaša.

Gojko je prošao sve omladinske selekcije Vojvodine, tri godine igrao je za prvi tim, početkom 2008. ostvario je milionski transfer u Hertu, napravio velika karijeru igrajući još za Hamburger, Serezo Osaku, Augzburg i Anortiozis. Ubuduće, mladići koji kucaju na vrata prvog tima biće njegova obaveza.

– Posle razgovora sa predsednikom Dragoljubom Zbiljićem došli smo do toga gde bi i kako mogao da pomognem. Ispunila se moja velika želja da to bude sa mladim fudbalerima. Prošao sam sve omladinske kategorije kluba i kao takav biću primer mladim igračima na njihovom fudbalskom putu, da ih usmerim, ukažem na sve probleme koje prate taj težak prelazni period između omladinskog i seniorskog fudbala. To je jedna od najosetljivijih faza kod svih igrača.

Kačar bi voleo da kao i on igrači koje će trenirati doprinesu uspesima Vojvodine, a onda klub zaradi mnogo od njihovih transfera.

– Vojvodina treba da igra sa što više domaćih igrača, da okosnica tima budu momci iz naše škole. Kroz istoriju se pokazalo da ovde ima talenta i kvaliteta. Najbolje rezultate pravili smo kad smo se oslanjali na našu omladinsku školu.

Škola nazvana po klupskoj legendi Iliji Panteliću ima status prestižnog mesta za svakog dečaka iz Srpske Atine.

– Vojvodina je jedan od najvećih klubova u regionu i kao takva, fudbalerima treba da bude čast da su deo kluba. Tako je bilo u periodu kad sam bio ovde, put me je vodio po inostranstvu, pa nisam dugo bio u Vojvodini, ako se to promenilo – radićemo maksimalno na tome. Pokazaćemo svim članovima naše škole da u Vojvodini postoji sistem, vizija i da je to ispravam put za njih. Cilj je jasan - hoćemo što više mladih igrača da afirmišemo i spremimo za ono što ih čeka u prvom timu.

Kačarov put može da posluži kao primer.

– Na početku nisam pružao sjajne igre, ali bio sam  profesionalan, trudio se maksimalno, napredovao i sustizao prvotimce, pa ih i prestigao. Tri pune godine bio sam u prvom timu, a već sa 20 sam otišao u inostranstvo. Pokazaćemo da mladi igrači mogu da nose teret igranja za Vojvodinu. Ključna stvar u celoj priči je hrabrost. Da se stane iza mladih igrača i da svi zajedno budemo iza njih. Ne može se od njih očekivati da odmah donesu rezultat, to su jako retki slučajevi, potrebno je imati strpljenja.

Kad smo kod Kačarevog primera, ne možemo da zaboravimo tri gola u Humskoj…

– Gde gde da odem prate me ta tri gola protiv Partizana. Nažalost, nismo pobedili – bilo je 3:3. Prvi gol u dresu Vojvodine postigao sam pred praznim tribinama protiv Čukaričkog. Milan Đuričić je bio trener, imao je hrabrost i viziju da pusti mlade igrače, ponekad i na uštrb rezultata. To je danas retkost, ali potrebno je naći balans. To je zadatak svih nas.

Posebne emocije kod Kačara bude pogoci i dobre igre momaka iz Vošine akademije.

– Kad mladi Kokanović da gol da to bude još veća radost za sve nas! Da bude propraćenije, jer to je uspeh svih u klubu. Mladi igrači jure u inostranstvo, a… Mi imamo sve manje igrača u „ligi petice”. Kad sam otišao u Hertu igrao sam sve utakmice toj prvoj polusezoni… Ako odlaziš, potrebno je da ideš gde će da igraš, a ne u tim godinama izgubiš sezonu ili dve na klupi.

Iza Gojka je čak 11 sezona u Bundesligi, šest godina u velikanu iz Hamburga…

– Otići u neki klub je uspeh, a produžavati ugovor je još veća stvar… Ekipe iz Bundes lige mogu da kupe koga god požele iz bilo kog kraja sveta. Teško je izboriti se i opstati na tom nivou. Bilo je raznih ponuda, ali srećan sam svojom karijerom. Što se tiče Hamburga, on je bio moja velika želja! Armija navijača, prelep stadion i grad… Kad smo igrali protiv njih, želeo sam da to bude moj sledeći klub. Tamo sam najduže igrao, bilo je i uspona i padova. Problem u Hamburgeru su česte smene predsednika, uprave, trenera, vizija i sistema. To je jedan od razloga. Klub nema konstantnost i viziju gde treba da bude. Mnogo igrača se dovodi, nema se strpljenja, svaki prelazni rok „hoćemo nove zvezde”… Veliki igrači koji su nosili dres Hamburga pokazali su u drugim klubovima da vrede, Son, Čupo Moting i drugi… U HSV-u su bili dobri, ali bilo je i boljih od njih. Šest godina sam proveo tamo i to mi je jako lep deo karijere. Navijači su me zavoleli i osećao sam se izuzetno lepo u Hamburgu.

Dušan Tadić i Gojko Kačar na klupi Vojvodine u budućnosti? Obradovalo bi to svakog navijača.

– Omladinski fudbal mi je u fokusu. Nisu mi ambicije vezane za prvi tim. Što se tiče Dušana, mislim da će on sigurno da se vrati u klub. Kad i u kom svojstvu, to zavisi od njega i njegovih ambicija. Moji planovi su vezani za mlade igrače, želim da im bude podrška, oslonac i primer.