VREMEPLOV – Radović: Dva trofeja Kupa Jugoslavije za ponos

Milan Radović je kao centarfor Rijeke bio prvi strelac šampionata Jugoslavije 1981. Igrao je za selekciju Evrope, ali nikada nije obukao dres naše reprezentacije. Bio je vlasnik brojnih rekorda, ali to mu nije pomoglo da ostvari snove, da zaigra u Crvenoj zvezdi ili u tandemu sa kumom Slavoljubom Muslinom u francuskom Brestu. Danas voli da kaže da je uspeo u životu.

Radović je rođen u Užicu 15. jula 1952, kao dečak se  preselio u Beograd.

- Moji roditelji došli su u glavni grad da žive. Beograd. Mama je radila u klanici, a tata je bio kondukter u GSP-u – kaže Milan.

U mlađim kategorijama Radović je igrao za Železnik,  Beograd, PKB i Radnički iz Pirota. Senior je postao u redovima Piroćanaca, odakle se posle dve sezone preselio u Rijeku. Kao da mu Partizan i Crvena zvezda nisu bili nekako bliži.

- Pregovarao sam sa crveno-belima, a kad sam služio vojni rok u Beogradu trenirao sam sa Partizanom. Nismo našli zajednički jezik. Tražio sam od Zvezde stan, ali iz kluba su mi rekli da ako budem među 16 da ću dobiti sve. Odbio sam mnoge klubove za veliki novac. Kad nisam došao u voljeni klub, otišao sam u Rijeku. To je najlepši period mog života. Nisam se pokajao, dobro sam prošao.

Sa timom sa Kantride dva puta je osvojio Kup Jugoslavije, 1978. i godinu kasnije. Prvi trofej bio je protiv Trepče na stadionu Crvene zvezde, on je pogodio protivničku mrežu za veliko slavlje. Danas ne blede slike pred zaboravom.

- Uvek je lepo setiti se toga. Taj gol me je obeležio za sva vremena. Došli smo do produžetaka i na početku tog perioda igre ja sam zatresao mrežu. Bio je to veliki uspeh, postali smo prava atrakcija. Osvojiti kup takmičenje pored „velike četvorke”.

Riječani su uspeh ponovili godinu dana kasnije, kad su savladali Partizan u finalu, a pre toga srušena je Crvena zvezda. Opet veliki razlog za ogromno zadovoljstvo.

- U prvenstvu Jugoslavije jedina smo ekipa koja je imala pozitivan skor sa velikom četvorkom. Zvezda, Partizan, Hajduk i Dinamo imali su čak 44 reprezentativaca u A, olimpijskom i mladom timu. Naša liga bila je u rangu sadašnje evropske petice. Za nas je bila velika stvar da smo ponovili uspeh u Kupu Jugoslavije, svi su nas tada cenili i uvažavali.

Godine 1981. bio je kralj strelaca šampionata Jugoslavije, sa 26 golova. Ubojitiji od njega bili su samo Dinamov Franjo Velfi 1947. i Vojvodinin Toza Veselinović 1957. sa po 28 pogodaka. Slobodan Santrač je 1971/72. 33 puta pogodio metu, a Zvezdin Darko Pančev u sezoni 1990/91. je postigao 34 gola i postao Zlatna kopačka Evrope.

- Lako je biti prvi strelac lige u Zvezdi, Partizanu, Hajduku ili Dinamu. Drugačije se tretira neko iz Rijeke. Međutim, ušao sam među legende jugoslovenskog fudbala, prezadovoljan sam karijerom.

Te 1981. je umalo postao Zlatna kopačka Evrope. Ispred su bili Bugarin Georgi Slavkov iz Trakije, Tibor Njilaši iz Ferencvaroša i Karl Hajnc Rumenige iz Bajerna. Slavkov je dao 31, Radović brojao do 26. Dati toliki broj golova u onoj ligi, kao igrač „malog” kluba, bio je ozbiljan poduhvat. Neki golovi, utisak je regularni, poništeni su.

- Neopravdano mi je poništeno pet golova, inače bih  delio bih prvo mesto sa Slavkovim. Bila mi je čast da ponesem zvanje šampiona Jugoslavije. Igrao sam za olimpijsku reprezentaciju i ostvario dečačke snove.

Rijeku posebnim klubom čini i to što ima pozitivan skor sa Crvenom zvezdom, Partizanom, Hajdukom i Dinamom, misli se na vreme trajanja Jugoslavije i na utakmice odigrane na Kantridi: 44 pobede, 42 remija i 30 poraza.

- Lepo se prisetiti tih vremena. Sve je bilo drugačije. I navijači su bili drugačiji, u pozitivnom smislu. Svako navija za svoje, ko izgubi plaća piće i svi ostajemo drugari.

Nije voleo da igra protiv Nihada Milaka iz Sarajeva i Branka Šarenca iz Olimpije.

- Pokazao sam im zube. Rekao sam im da nema veze što ću dobiti crveni karton, vratiću im to udaranje bez lopte. Na kraju su oni odustali. I Zoran Banković bio je grub igrač.

Nije zaigrao za Zvezdu, nije obukao dres Olimpije, nije postao član ostvrske ekipe, a voleo je Mančester junajted, nije bio tandem sa kumom Slavoljubom Muslinom. Jednostavno, prelom noge mu je poremetio planove i ubrzao kraj karijere.

- Dve ili tri želje... Zvezda, bar neka utakmica sa kumom Muslinom. Dogovorimo da se u Brestu nađemo, on tamo ode, a ja zadobijem prelom noge. Voleo bih da sam zaigrao i za Mančester junajted, makar samo jednu utakmicu. Međutim, u Englesku se moglo otići ako ste imali dva ili tri meča za A tim Jugoslavije, takvi su bili propisi. Ja to nisam imao i sve je propalo.

Mnogo je asova koji su nosili dres Rijeke, a sve su zvučna imena.

- Imam kontakt sa celom mojom generacijom. Kad sam dolazio u Rijeku, došlo nas je 15. Nas pet ili šest postali smo standardni igrači Rijeke. Avramović, Makin, Hrstić, Cukrov, Radin, Juričić, Durkalić, Kustudić, Desnica...Sa svima imam kontakt. Družimo se, viđamo se. Bili smo i ostali prijatelji.