Luka Ratković (28), rođeni Kraljevčanin, vukovac u Sportskoj gimnaziji, uspešan student Megatrenda, počeo je kao pionir u Rudaru (Baljevac), igrao za Rašku, Vojvodinu, tri sezone za Čukarički, sa izletom na Kipru, u Apolonu iz Limasola. Vratio se u Vranje, tadašnjeg superligaša Dinamo, a nosio je još dresove OFK Bačke, Novog Pazara, pa Javor Matisa. Usledile su povrede i kao da se rajska svetlost pojavila prošlog leta na fudbalskom nebu juga Srbije, sada iz Leskovca, ugovorio je saradnju sa GFK Dubočicom.
Do tada igrač za rotaciju i popunu upražnjenih mesta i pozicija u timu, po ubeđenju Dušana Savića, bivšeg internacionalca i jednog od najboljih golgetera juga Srbije, postao je vođa napada prvoligaša. Vaskršnje praznike čeka kao vodeći na listi strelaca prvoligaškog karavana sa 15 golova, uz rezervaciju omiljenog „broja 9” na dresu.
- Nisam pogrešio u izboru. Posle povreda i uloga u timovima koje nisu odgovarale mojim ambicijama i talentu, postao sam golgeter, posle pet golova u prvom delu, nanizao sam još deset i sada imam tri više od prvog pratioca. Prvenstvo je već bilo u toku kad sam stigao u Leskovac, ali potrudio sam se i, uz podršku trenera, upisao 25 mečeva – kaže Ratković, ljubimac navijača.
Luku i devojku Jelenu, Leskovac je primio i prigrlio kao najrođenijeg. Dane odmora i praznike iskoristiće za posetu i druženje sa najrođenijima, sa njima će provesti najradosniji hrišćanski praznik. Znatiželjan da čuje, najpre mlađeg brata Velimira, inače igrača klubova malog fudbala u Beogradu, kada će venčanje. A već u ponedeljak, povratak u pripreme za gostovanje u Inđiji, gde će ponovo biti najistureniji napadač Leskovčana i najveća opsnost za mrežu domaćina.
- Spreman sam i rešen da u preostalih šest utakmica pomognem da GFK Dubočica izbori opstanak, a onda se okrećem planovima da se od leta ponovo nađem u nekom inostranom klubu. Sada imam izglede za veći uspeh jer odlazim kao mogući golgeter cenjenog takmičenja. Ponuda ima i stižu, ali ne žurim. Veujem u sebe, golovi me preporučuju i dižu cenu, tako da najbolje ponude tek očekujem.
Na stadionu „Dubočica” sluša s pažnjom priču o legendarnom golgeteru juga Srbije, čiji portret ima počasno mesto u prostoriji. Uz zadovoljstvo što ga svrstavaju među najbolje nalednike fudbaskih golgetera, poput Svetozara Trajkovića Zareta. I sa simpatijama prima anegdotu koja se koristi širom fudblske Srbije: „Ne se znae, Zare igra”, što u slobodnoj interpretaciji nosi poruku, igraj do poslednjeg atoma snage i zvižduka sudije i veruj da je moguće pogoditi mrežu i peokrenuti rezultat u poslednjim sekundama utakmice.
SNAŽNIJI ČUVARI, VEĆA MOTIVACIJA
Treneri protivničkih klubova po pravilu određuju „specijalce”, jake momke za čuvare kaznenog prostora, spremne da u požrtvovanju i revnosti pređu često i granice dozvoljenog.
- Teško me izbaciti iz koncentracije, bez obzira koliko se čuvari služili provokacijama i bili nemilosrdni u fizičkim kontaktima. Moj ogovor na ponekad pogibelnu igru je lopta u mreži, znam da ih to naviše boli. Za 25 utakmica, samo su dvojica preterala i uspela da me unervoze, ali brzo sam povratio mir, kretanje i napade na gol. Malo je teže da me na duže isključe iz igre i zaboravim kako mi je prvi posao da pogodim mrežu - kaže uz čestitke svim hrišćanskim venicima i šeretski poručuje da će do kraja plej-auta biti golova, kao u kotarici uskršnjih jaja.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
