Vulić: Meč Žarkova i Javora me lansirao u Super ligu

Među stativama je siguran u granicama sopstvene samouverenosti. Linija na kojoj stoji je, metaforički sročeno, ivica između iluzija i realnosti. Ipak, uglavnom je znao da izbegne onih par centimetara koji vode u ponor, a formula za uspeh je jednostavna. Rođen je sa predispozicijom da u očima rivala koji hita ka šesnaestercu pročita nameru. Reč je o golmanu Spartaka Aleksandru Vuliću. U dosadašnjem delu prvenstva smelim paradama je mnoge ofanzivce naterao da se pred njim osećaju inferiorno, iz kola u kolo potvrđuje klasu, ali malo je onih koji znaju da je svojevremeno, u bezbrižnim danima detinjstva u Čačku, maštao o tome da postane napadač.

- Kao i kod većine mojih vršnjaka ljubav prema fudbalu se probudila još u osnovnoj školi, kad smo se na času fizičkog igrali između sebe – tonalitetom punim nostalgije prisetio se Vulić. - Tada sam poželeo da stanem među stative, jer nisam želeo mnogo da trčim u tom periodu. Dobro sam se snalazio, moram priznati, jer smo osvajali sve školske turnire. Ubrzo posle toga odlučio sam da krenem da treniram u jednoj školi fudbala u Čačku, koliko se sećam imao sam deset godina.

Hrabro je biti iza odbrane, ali osećaj kad se rešetaju mreže je od neprocenjive vrednosti. Dugo se Vulić lomio oko toga da li će kad poraste biti golman ili ofanzivac. Presekao je kao mačem i nije se pokajao.

- Bio sam mnogo neodlučan u izboru pozicije, jer sam želeo da se oprobam i u napadu. Ipak, nije me to mnogo držalo, brzo sam se vratio među stative i tada doneo konačnu odluku da ću sve podrediti tome da postanem golman o kojem će se pričati.

Znao je Aleksandar da je svaki put koji vodi do uspeha popločan trnjem, da ga čekaju usponi, padovi, mnogi momenti kada će poželeti da digne ruke, ali ne da bi odbranio nečiji šut…

- Moja avantura je počela kad sam prešao u Borac iz Čačka kod trenera Ivana Maričića koji mi je mnogo pomogao u tom periodu i u moje navike usadio to da na svakom treningu moram da dajem maksimum. Bio je jako strog prema svima nama, ali za naše dobro. Uopšte se ne kajem što sam prošao kroz to iskustvo. U Borcu sam proveo tinejdžerske dane sve dok nisam upoznao trenera Darka Mladenovića, koji je u to vreme radio u OFK Beogradu. Uložio je ozbiljan trud i vreme kad je moj napredak u pitanju. Kroz utakmice za kadetski i omladinski pogon sam stekao neko iskustvo koje mi je u tom periodu baš značilo.

Usledila su epizode u školi Crvene zvezde, Makedoniji, Inđiji, Žarkovu, klubu u kojem je odigrao utakmicu koja mu je ostala u posebnom sećanju.

- Taj okršaj nikada neću zaboraviti. Igrali smo protiv Javora, direktnog konkurenta za ulazak u najviši rang. To je bio neverovatan meč u kojem smo od 20. minuta igrali sa devetoricom i na kraju pobedili sa 2:1. Zapao sam za oko čelnim ljudima Javora, Super liga se ne odbija.

Ipak, bilo je teško nositi se sa svim izazovima.

- Ivanjica je bila teška sredina za mene kao mladog igrača. Govorim to iz razloga što je uticaj navijača veliki, kad se dogodi neka greška, pogotovo golmanska, to svima bode oči. Sada svoju priču gradim u Spartaku i na pravi način opravdavam poverenje.

Čelni ljudi člana elite iz Subotice u njega imaju maksimalno poverenje. Kad je dolazio u klub širom su mu otvorili vrata, verujući u to da čine pravi potez. I nisu pogrešili.

- Na početku sezone naš cilj je bio plej-of, Spartak kao klub zaslužuje mesto među top osam ekipa, malo nam je falilo. Sreća nas je zaobišla na mnogim utakmicama, ali sve se u životu vrati. Naš cilj je da pobedimo sve utakmice do kraja – samouvereno je poručio Aleksandar Vulić.