Kad se vratim kući roditelji me uvek spuste na zemlju

Skoro dve godine Šerif Endiaje je u Crvenoj zvezdi. Minula sezona Senegalac je bila bolja od prve, sa 19 golova postao je golgeter Super lige. U srca navijača ušao je kao redovni strelac u večitim derbijima, seriju je počeo u porazu od crno-belih krajem 2023, nastavio je i u naredna dva derbija pretprošlog prvenstva. Het-trikom u Humskoj u prvom duelu sa večitim rivalom u prethodnom šampionatu Endiaje je definitivno ugravirao sebe u almanahe našeg najtrofejnijeg kluba. Seriju je nastavio proletos sa dva gola u meču završenom 3:3, odnosno jednim u pobedi crveno-belih u plej-ofu od 3:2. Ukupno devet golova na šest večitih derbija učinak je za ponos Afrikanca.

Klupska televizija želela je da Endiajea približi navijačima šampiona Srbije, pa je u emisiji „Zvezdina geografija” Šerif najviše govorio o Senegalu, gradu Dakaru u kojem je rođen i običajima u svojoj zemlji.

- Mi našu zemlju zovemo teranga, što znači da smo uvek srdačni i otvoreni prema ljudima. Veći deo odmora provodim u svojoj zemlji. Uvek sam sa porodicom i prijateljima. U Dakaru sam živeo na 15 minuta od plaže. Kad smo bili deca svaki dan smo, uprkos zabrani od roditelja, išli na plažu. Pored je bio stadion sa peskom, nije bilo trave i tu smo redovno igrali fudbal, koristeći na taj način priliku i da budemo na plaži.

Endiaje je otkrio da je tek 2016. sa nepunih 20 godina otišao u jednu od fudbalskih akademija u Dakaru.

- Do tada sam igrao samo u školi. Jednom me je agent video na terenu sa prijateljima. Drugovi su me naterali da odem kod njega. Rekao mi je da stvarno imam talenta i da želi da me vodi u inostranstvo. „Idemo u Evropu ako si voljan”. Morao sam da biram da li da nastavim sa obrazovanjem ili igram fudbal. Bio je to period kad je trebalo da završim srednju školu, a onda upišem fakultet. Majka mi je bila u Parizu i trebalo joj da joj se pridružim, ali sam sve prekinuo bez ičijeg znanja. Šest meseci kasnije  otputovao sam u Belgiju, uradio testove i hvala Bogu završio u Beverenu.

Zvezdin napadač ispričao je i odakle mu strast prema fudbalu.

- Gledao sam Papu Bubu Diopa kako daje gol za Senegal protiv svetskog prvaka Francuske u prvoj utakmici SP 2002. Zaista sam uživao gledajući ga kako igra. Samo je moja porodica znala koliko mi je bilo teško kad je Diop umro.

Igranje za reprezentaciju Senegala Endiaje doživljava kao najveći čast.

- Mi smo vojnici svoje zemlje i uvek smo tu za nju. Još kao klinac sanjao sam da nosim dres Senegala, a upravo su me utakmice reprezentacije inspirisale da treniram fudbal i pokušam da dostignem nivo na kojem sam danas. Ne mogu da objasnim koliko sam ponosan što nosim divan dres.

Šerif kaže da su u Senegalu popularni još rvanje i plivanje.

- Postoji ostrvo Gore i odatle ljudi plivaju čak do Dakara. Daljina je kao od Beograda do Novog Sada, pa razmislite... Takmiče se i aktivni sportisti i obično oni budu prvi.

Uporedio je Šerif fudbal u svojoj zemlji i Srbiji.

- Ovde se više pažnje poklanja taktici, dok u Senegalu ne moramo da budemo „nežni”. Ovde je potrebno mnogo više energije i veća fizička  spremnost. Česta je kontakt igra, stalno imam duele sa odbranom rivala. Sviđa mi se to, jer me drži u meču. Kad je igra mekana nisam u svom elementu. Fudbal se sad razvija širom sveta, pa su i moji Senegalci sve uspešniji, najbolji primer je Sadio Mane.

Atmosfera na tribinama u Srbiji takođe je dijametralno suprotna ambijentu u Senegalu.

- Ovde su navijači „ludi”, derbi je neverovatan. Stadion je tad pun, bacaju se petarde, dim je svuda, prelepo osećaj.

Sadio Mane se proslavio u Liverpulu, sjajan je i u Saudijskoj Arabiji. Uz njega Endiaje je kao poznatog sportistu iz svoje zemlje izdvojio Taka, nekadašnjeg košarkaša Boston Seltiksa.

- Ljudi ga tako zovu jer isto je ime jednog meksičkog jela.

Šerif u Srbiji uživa status zvezde, slično je bilo u Turskoj, a kod kuće...

- Kad se vratim u Senegal svaki put se spustim na zemlju. Roditelji se ne boje da mi kažu istinu pravo u oči. Njih ne zanima moj novac, ni ono što imam, samo istina. To mi govori da moram da budem muškarac i da ne smem da dozvolim da me bilo ko ponižava. U domovini sam naučio da moram da poštujem sebe i druge. Mogu da izgubim novac i sve drugo sem dostojanstva i poštovanja. Ako me drugi ne poštuju moram da ih ponašanjem i igrom primoram na to.