Кад се вратим кући родитељи ме увек спусте на земљу

Скоро две године Шериф Ендиаје је у Црвеној звезди. Минула сезона Сенегалац је била боља од прве, са 19 голова постао је голгетер Супер лиге. У срца навијача ушао је као редовни стрелац у вечитим дербијима, серију је почео у поразу од црно-белих крајем 2023, наставио је и у наредна два дербија претпрошлог првенства. Хет-триком у Хумској у првом дуелу са вечитим ривалом у претходном шампионату Ендиаје је дефинитивно угравирао себе у алманахе нашег најтрофејнијег клуба. Серију је наставио пролетос са два гола у мечу завршеном 3:3, односно једним у победи црвено-белих у плеј-офу од 3:2. Укупно девет голова на шест вечитих дербија учинак је за понос Африканца.

Клупска телевизија желела је да Ендиајеа приближи навијачима шампиона Србије, па је у емисији „Звездина географија” Шериф највише говорио о Сенегалу, граду Дакару у којем је рођен и обичајима у својој земљи.

- Ми нашу земљу зовемо теранга, што значи да смо увек срдачни и отворени према људима. Већи део одмора проводим у својој земљи. Увек сам са породицом и пријатељима. У Дакару сам живео на 15 минута од плаже. Кад смо били деца сваки дан смо, упркос забрани од родитеља, ишли на плажу. Поред је био стадион са песком, није било траве и ту смо редовно играли фудбал, користећи на тај начин прилику и да будемо на плажи.

Ендиаје је открио да је тек 2016. са непуних 20 година отишао у једну од фудбалских академија у Дакару.

- До тада сам играо само у школи. Једном ме је агент видео на терену са пријатељима. Другови су ме натерали да одем код њега. Рекао ми је да стварно имам талента и да жели да ме води у иностранство. „Идемо у Европу ако си вољан”. Морао сам да бирам да ли да наставим са образовањем или играм фудбал. Био је то период кад је требало да завршим средњу школу, а онда упишем факултет. Мајка ми је била у Паризу и требало јој да јој се придружим, али сам све прекинуо без ичијег знања. Шест месеци касније  отпутовао сам у Белгију, урадио тестове и хвала Богу завршио у Беверену.

Звездин нападач испричао је и одакле му страст према фудбалу.

- Гледао сам Папу Бубу Диопа како даје гол за Сенегал против светског првака Француске у првој утакмици СП 2002. Заиста сам уживао гледајући га како игра. Само је моја породица знала колико ми је било тешко кад је Диоп умро.

Играње за репрезентацију Сенегала Ендиаје доживљава као највећи част.

- Ми смо војници своје земље и увек смо ту за њу. Још као клинац сањао сам да носим дрес Сенегала, а управо су ме утакмице репрезентације инспирисале да тренирам фудбал и покушам да достигнем ниво на којем сам данас. Не могу да објасним колико сам поносан што носим диван дрес.

Шериф каже да су у Сенегалу популарни још рвање и пливање.

- Постоји острво Горе и одатле људи пливају чак до Дакара. Даљина је као од Београда до Новог Сада, па размислите... Такмиче се и активни спортисти и обично они буду први.

Упоредио је Шериф фудбал у својој земљи и Србији.

- Овде се више пажње поклања тактици, док у Сенегалу не морамо да будемо „нежни”. Овде је потребно много више енергије и већа физичка  спремност. Честа је контакт игра, стално имам дуеле са одбраном ривала. Свиђа ми се то, јер ме држи у мечу. Кад је игра мекана нисам у свом елементу. Фудбал се сад развија широм света, па су и моји Сенегалци све успешнији, најбољи пример је Садио Мане.

Атмосфера на трибинама у Србији такође је дијаметрално супротна амбијенту у Сенегалу.

- Овде су навијачи „луди”, дерби је невероватан. Стадион је тад пун, бацају се петарде, дим је свуда, прелепо осећај.

Садио Мане се прославио у Ливерпулу, сјајан је и у Саудијској Арабији. Уз њега Ендиаје је као познатог спортисту из своје земље издвојио Така, некадашњег кошаркаша Бостон Селтикса.

- Људи га тако зову јер исто је име једног мексичког јела.

Шериф у Србији ужива статус звезде, слично је било у Турској, а код куће...

- Кад се вратим у Сенегал сваки пут се спустим на земљу. Родитељи се не боје да ми кажу истину право у очи. Њих не занима мој новац, ни оно што имам, само истина. То ми говори да морам да будем мушкарац и да не смем да дозволим да ме било ко понижава. У домовини сам научио да морам да поштујем себе и друге. Могу да изгубим новац и све друго сем достојанства и поштовања. Ако ме други не поштују морам да их понашањем и игром приморам на то.