Prasak „velikog praska“?

Za nama je prošla nedelja dana Svetskog klupskog prvenstva. Prvo kolo grupne faze je odigrano, bilo to dobro pa i loše, pred praznim pa i punim tribinama, kao bilo koji drugi turnir, pa i kao nijedan turnir do sada organizovan. Ljudi su tromi, otporni promeni, sve dok im promena ne postane nešto poznato. Uzmimo korak unazad. Tek smo otpočeli put od 63 utakmice na 12 lokacija u 11 gradova domaćina u Sjedinjenim Državama.

Već je mnogo napisano, i nesumnjivo će se pisati još, o nečemu što nijedan drugi fudbalski turnir sa ovoliko uloženog napora (pa i novca) nije morao ovoliko temeljno dokazati: pitanje legitimiteta i relevantnosti turnira. Sa mnogim aspektima polemike ste možda već upoznati: odluka da se turnir održi na začelju već prenatrpane sezone, odluka da se turnir održi u SAD, sa svim sporednim društveno-političkim implikacijama koja je ta odluka donela, pitanje saudijske konekcije. Pitanje je da li je trenutna Amerika plodno tle za fudbal i kako taj sudar izgleda. Nismo ni došli do stadiona. Na samom stadionu je problem čestih praznih tribina i manjka energije koja se ne može kupiti, i činjenica da se turnir jedino može gledati preko internet platforme DAZN (izgovoreno da-zoun). FIFA je, naravno, svesna plejadi problema koja skreću pažnju sa samog turnira, i samoproglašenu “novu eru”, i pokušava da nas uveri da još uvek drži kormilo globalne igre na razne načine.

Predsednik FIFA Đani Infantino je novi format Klupskog svetskog prvenstva najavio kao “Veliki prasak”, uspostavljanje ovog turnira kao jedan od premijernih fudbalskih događaja u svetu, u istom rangu kao Svetsko prvenstvo ili Liga šampiona. Sam uspeh tog pokušaja je, na kraju krajeva, u oku posmatrača. Što otvara pitanje, kako posmatrač da ovaj turnir uopšte posmatra? Kako posmatrati taj Veliki prasak, i dodati Klupsko svetsko prvenstvo kao još jedno „crveno slovo“ u našem fudbalskom kalendaru? Isključivo uz nalog na onlajn platformi DAZN. Osnivač DAZN je jedan Leonard Valentinovič Blavatnik, britansko-američki biznismen i filantrop sovjetskog/ukrajinskog porekla. Forbs je od aprila 2025. godine procenio njegovu neto vrednost na 26,5 milijardi dolara, što ga rangira na 75. mesto na listi najbogatijih osoba na svetu. Godine 2017, Blavatnik je dobio viteško zvanje za zasluge u filantropiji. Blavatnik je svoje početno bogatstvo, zajedno sa drugim ruskim oligarsima, stekao privatizacijom državnih aluminijumskih i naftnih aktiva nakon raspada Sovjetskog Saveza.

Po prvi put u istoriji, jedini način kojim se turnir ovolike skale može pratiti jeste putem interneta ili pametnog televizora, i legitimisanog naloga. DAZN je inače 14.6. objavila novo strateško partnerstvo sa FIFA za pokretanje i upravljanje FIFA „ uslugom širom sveta, koja će ponuditi prenose preko 160 muških i ženskih fudbalskih liga širom sveta. Generalni sekretar FIFA Matijas Grafstrem je rekao: U FIFA smo ponosni što uvek gledamo ka budućnosti, tražimo načine da inoviramo, sa konkretnim ciljem zaštite i negovanja rasta naše igre za generacije koje dolaze. Ovo partnerstvo sa DAZN je u potpunosti u skladu sa tim ciljem. Njihova vizija je globalna, kao i naša, i radujemo se daljem proširenju naše saradnje sa njima kroz FIFA  kao „dom fudbala“.

U vakuumu se ovo čini kao dobar potez FIFA. Ovaj digitalizovani svet se sve više razdvaja od televizije. Fudbal se sve više posmatra na mobilnim uređajima, putem interneta. Uticaj influensera koji putem društvenih mreža menjaju način kojim (mladi) ljudi posmatraju i informišu se o fudbalu je nezanemarljiv. Za samo nekoliko godina Fabricio Romano je od malog Tviter naloga postao najpoznatiji izveštač fudbalskih transfera na svetu, lice najnovije reklame Katar Ervejvs uz njegovu famoznu krilaticu “polećemo”. Strimer “IShowSpeed”, sa više od 40 miliona pretplatnika na Jutjubu, je tolike popularnosti (i karaktera, kao Amerikanac koji je veliki fan fudbala) da je Đani Infantino lično došao kao gost na njegovom lajvstrim-u i promovisao Klupsko svetsko prvenstvo, sa sve loptom i trofejem. 

Ali televizija uzvraća udarac ovom trendu. Po prvi put, televizija je odbila fudbal. Neuspeh FIFA da obezbedi televizijska prava sa bilo kojom od velikih kablovskih mreža SAD, pa i sa striming platformom Epl TV, (FIFA je tražila 4, Epl TV je ponudio 1 milijardu) lako dovodi do utiska da je ugovor sa DAZN “treća sreća”. I vođen tim narativom, kako ga onda posmatrati kao “budućnost konzumiranja fudbalskog sadržaja”? Podsetimo se mehanike samog ugovora. Saudijski Javni investicioni fond (PIF), je potpisao ugovor u vrednosti od milijardu dolara sa striming servisom DAZN krajem 2024. godine. DAZN je zatim potpisao ugovor za prava prenosa Klupskog svetskog prvenstva i platio milijardu dolara FIFA. Samo dva dana posle je potvrđeno da će Saudijska Arabija biti domaćin Svetskog prvenstva 2034. godine. Zanimljiv trag novca.

Ovo je lice FIFA poznato većini koja kritički razmišlja o svetskom fudbalu. I ovaj “manevar” je izmamio i nastavlja da mami brdo kritika i oštrih komentara, te nastavak u tom duhu je suvišan. Dovoljno je reći da je fudbal  još uvek sport televizije. Televizija je oltar kome se mole generacije fanova fudbala. To je kolektivno pričešće. I ovo se, na emotivnom i prvom planu čini promašajem. Ali suočen sa priznanjem pristrasnosti pitanje je da li taj osećaj dolazi iz pozicije logike ili pozicije straha da dolazi promena koja ne prija. Lako je izgubiti činjenicu pri kritici FIFA da ta organizacija zna šta radi i da ima vrlo jasne ciljeve i metode da te ciljeve ostvari, ma koliko bili isprva začuđujući i nepopularni.

Ako možemo zamisliti fudbal kao okean, on je trenutno vrlo nemiran. Promenio je boju iz plavog u burno belo. Naš jedini pogled na te moćne struje i vetrove koje more tako jako uznemiruju su samo na površini, u plesu pene. Svedočimo promenama na svakom planu fudbalskog iskustva: kao posmatrač, kao navijač, kao igrač. Moramo biti svesni polazišta svojih perspektiva i razlozima zašto smo otporni ovoj “novoj eri klupskog fudbala”, kako ga često FIFA naziva. Naša zemlja je članica UEFA, deo miljea evropskog fudbala, i lako se zaboravi prosti stepen dominacije koja evropska konfederacija ima nad svim ostalim; lako se zaboravi da je evropski način fudbala svetski način fudbala već decenijama unazad. Status kvo fudbala, koji se odupire pomenutim promenama, najviše odgovara UEFA i evropskim klubovima. Pada na pamet neuspešna evropska Superliga proleća 2021, kada su “odozdo” veliki evropski klubovi pokušali da ustanove svoju trenutnu dominaciju u trajnost.

 I možda je turnir koji se sada održava reakcija FIFA “odozgo”, preuzimanje kormila fudbala ka nekom novom poretku.  Mada, možda je ovo Svetsko klupsko prvenstvo u fudbalu svojevrstan „klub bilding“ ne samo za naredno 2029. godine na kome će učestvovati 48 klubova , uvertira za Svetsko fudbalsko prvenstvo 2026, a ma kako paradoksalno delovalo inicijalna kapisla za početak neke nove SUPER Svetske klupske Lige ? Ovo je polemika koja prevazilazi jedan turnir.

Fudbal se menja. Akcija prouzrokuje jednaku i suprotnu reakciju; more je prosto uzburkano, dva plava okeana FIFA i UEFA, “novog” i “starog” sveta su postala jedan crveni. Nama Evropljanima je ovaj turnir više teret nego prilika jer smo vrhuncem fudbala već prezasićeni, ali okrenuvši pogled na strane medije, bilo to južnoameričke, azijske ili afričke, ovaj turnir je optimistično primljen, prilika da se konačno dokažu evropskim divovima. Mogli smo to videti u najžešćoj utakmici prvog kola grupne faze, Boka Juniors – Benfika, gde su tri crvena kartona etiketirala izuzetno nemiran remi 2-2. To je, dakle, prvi sudar talasa. Sudar medijskih interpretacija „punih“ i „praznih“ tribina dovoljno je uporediti, kada BBS izvesti „da je Čelsi igrao pred 50 000 praznih slolica“ a na zvaničnom sajtu FIFA se objavi samo dan kasnije: “80 619 navijača ispunilo je kultni Rouz Boul u Los Anđelesu kako bi gledali evropske gigante Pari Sen Žermen i Atletiko de Madrid — najveću publiku pred kojom su ova dva kluba igrala tokom sezone 2024/25”.

Čini se nezamislivim druga tekovina ovog turnira, prelazak sa televizora na još manje ekrane kao budućnost gledanja fudbala. Ali zašto? Dominacija televizije kao glavno sredstvo posmatranja fudbala opstaje jer je prodaja televizijskih prava još uvek glavni izvor prihoda apsolutnoj većini evropskih liga pa i klubova; to je međusobno češanje leđa, jer fudbal redovno donosi visoki rejting. Koliko decenija će to još uvek tako biti? Ili je pitanje godina? Sasvim je moguće, a i dokazano primerom prenosa aktuelnog Klupskog svetskog prvenstva, da ovakav “internet pristup” gledanju fudbala pruža nešto neprikosnoveno, mogućnost posmatranja bilo koje kamere lajv prenosa (uključujući i perspektivu sudije), neposredno praćenje statistika, a ko zna gde još može otići: 3D grafike koje pokazuju mapu pasova i dr. taktičkih figura, mogućnost integracije sa veštačkom inteligencijom…

I na isti način kako se fudbal još uvek bori za svoje mesto pod suncem u Americi, Klupsko svetsko prvenstvo se takođe bori za svoje mesto pod suncem u svetu. Odluka FIFA da obe borbe vodi istovremeno ima očekivane reakcije. Već je opšte mesto konstatovati broj igrača, zvaničnika i trenera koji su se požalili na učestalost i intenzitet utakmica ove sezone. Federiko Valverde, na primer, ključni igrač Real Madrida, je u prvoj utakmici Klupskog svetskog prvenstva, prvo kolo grupne faze protiv Al-Hilala, odigrao svoju jubilarnu šezdesetu utakmicu te sezone. Šezdesetu. Ko ga može kriviti što je promašio penal?

Ipak, kritike su se ućutkale na samom turniru, verovatno zbog brda para koja FIFA stavlja u usta klubova i igrača pre nego što mogu nešto loše da kažu. Kontraargument je već spreman: ovim ljudima je fudbal jedini posao, za koji su neverovatno dobro plaćeni, ne treba da se žale već da igraju, ali zar se ne stvara anksioznost i pomisao da se igrači žale kroz igru? Kakav je bio kvalitet fudbala ove sezone? Kolika učestalost povreda? Kakav je kvalitet fudbala na ovom turniru? Stvorilo se neprikosnoveno pitanje kvaliteta i kvantiteta u fudbalu. Onda, zbog klupske prirode turnira, transfer period je takođe pogođen: trajao je tek 10 dana, pa je pauziran mesec dana zbog Klupskog svetskog prvenstva, pa onda opet ima „lufta“ do septembra. I često pitanje evropskih medija, zašto se svi ovi ustupci prihvataju? Zašto se ovaj turnir igra, sem za novčane nagrade (koje su, vredi priznati, ogromne)? Je li za prazne tribine nezahvalne američke publike? Kada se Svetsko prvenstvo ikada doživljavao u sportskom svetu kao ovoliki “teret”, a ne privilegija? To je već pitanje fudbalskog nasleđa, a odgovor na pitanje postoji, prošlog prvenstva u Kataru koji se nekarakteristično preselio u novembar i decembar i tako “prepolovio sezonu” većini svetskog fudbala. Dakle prisustvujemo periodu velike izmene formule fudbala, poigravanje sa vremenom i prostorom, i kao kada posmatramo utakmicu samo gledamo kuda će lopta pasti. Ali ne shvatamo da jedna od ekipa na terenu smo mi sami. Igramo našim očima. I ako sklonimo naš pogled, ako ne gledamo aktuelni turnir, pravimo utisak na rezultat ove utakmice za dušu fudbala. Ko igra za koju stranu? Šta znači “pobeda”, u smislu da ovaj turnir preraste u debakl? Šta znači “poraz”, u smislu da novo doba klupskog fudbala je zaista pred nama? To je već na nama da odgovorimo, pa i da “odigramo”, i da ovaj Veliki prasak “prinesemo svetu”. U skladu sa zvaničnim heštegom ovog turnira #TakeItToTheWorld .