EKSKLUZIVNO - Stevanović: Na momente smo bili previše gordi

Svetsko prvenstvo u Singapuru otišlo je u prošlost. Arhivrano je iz ugla ljubitelja vaterpola, ali i samih igrača.

Delfini su se posle dva meseca napornog rada, vratili kući kao četvrti na svetu. Biće mesta za analizu urađenog u narednom periodu, kako bi se što bolje pripremili za Evropsko prvenstvo u Beogradu naredne godine.

Srpska javnost nije očekivala neslavan kraj na planetarnom šampionatu, kao ni struka. Dve utakmice ne odlučuju budućnost, ali nose u sebi potrebu da se isprave greške.

Po povratku iz Singapura, selektor Srbije Uroš Stevanović bio je raspololožen da za Sportski žurnal istakne prve utiske svega urađenog u prethodnom periodu, kao i onoga što očekuje Delfine u budućnosti.

Stavljena je tačka Svetsko prvenstvo u Singapuru i dva meseca rada. Šta sebi najviše zamerate posle svega, a gde vidite iskorak u odnosu na ranije?

- Uvek smo isticali zajedništvo, familijaran pristup, kao i deljenje svega. Lepog i manje lepog. Shodno tome bih Svetsko prvenstvo u Singapuru podvukao u tom smeru. Dakle, sve što sam zamerio igračima, zameram i sebi. Neke stvari sam rekao javno, a nešto je bilo samo za svlačionicu. Zajedno smo bili u olimpijskom zlatu, zajedno ćemo biti i posle Singapura. Naše zatvorene analize dovešće nas do individualizacije krivice, ali za javnost kolektiv uvek deli dobro i loše. Moram da istaknem da je iza nas Svetsko prvenstvo na kojem smo završili na četvrtom mestu, nismo ispali u osmini ili četvrtfinalu, kao što je znalo da se dešava. Meč za bronzu je apsolutno za kritiku, ne bežimo od nje. Ukupni utisak mora da se gradi na čitavom šampionatu, ne samo na jednom meču. Srbija je četvrta na svetu, propustila je veliku šansu da osvoji medalju. Takve šanse se ne propuštaju – kaže Uroš Stevanović, selektor Srbije, na početku intervjua za Sportski žurnal.

Srbija je na planetarni šampionat došla s ciljem da osvoji zlato. Šta je po vama glavni uzrok da je ono izostalo?

- Srbija je došla s ciljem da zabeleži što bolji plasman. Ipak, imamo veliku obavezu prema srpskom vaterpolu i Srbiji generalno. Uvek ćemo se boriti za šampionsko postolje. Iz te obaveze, koja je utkana u srpski vaterpolo i sport, dolaze velika razočaranja odnosno velike radosti. Ipak, moramo uvek da budemo s obe noge na zemlji. U Singapuru je bilo momenata kad smo bili previše gordi, a to nikad nije dobro. Utakmica sa Grčkom je prošla kao da nismo došli na bazen, što je nedopustivo. Siguran sam da se ovako nešto više neće ponoviti, jer nije ni svojstveno ovim momcima ni srpskom vaterpolu.

Delfini su imali dobre rezultate u grupnoj fazi. Ekipa je igrala kao celina. Kako ocenjujete prvu fazu turnira?

- Prva faza je bila onakva kako smo i želeli. Polako smo se dizali, čekali utakmice za plasman. Grupa uvek služi za ulazak u top formu pred borbu za medalje. Smatram da je taj plan ispunjen ali došlo je do pada u pristupu i želji protiv Grka. Kad je takva cela slika, izgleda lošije nego što jeste.

Kad se pogledaju susreti u nokaut fazi, uočavamo četiri različite utakmice.  Gde vidite suštinske probleme.  Da li je tempiranje forme bilo u pravom momentu?

- Forma je tempirana baš kako smo želeli. Tu nije bilo propusta. Nismo protiv Grka dali svoj maksimum, a oni su nas nadigrali. S druge strane, defanzivno je protiv Mađarske izgledalo jako loše. Individualno smo iskakali, pravili greške koje su onda imale odraz na čitav kolektiv. Mađari su to umeli da kažnjavaju. Na kraju smo došli do rukometnog rezultata koji nas je koštao finala.

Mađarska je pronašla rešenje za našu igru – agresivan vaterpolo, koji posebno otežava izgradnju napada. Možda se postavlja pitanje – gde smo i koliko daleko od severnih komšija u ovom trenutku?

- Nije Mađarska pronašla rešenje za našu igru. Postigli smo 18 golova. Druga je definicija. Nismo pronašli defanzivno rešenje za mađarsku igru. To je suština. Nismo daleko od Mađarske, kao ni što nijedna reprezentacija na svetu ne odskače niti je daleko od ostalih pet ili šest kandidata za medalje. Konkurencija je žestoka, što se vidi na svakom takmičenju.

Pod lupom su bili golmani, koji se posle grupne faze nisu mnogo proslavili. Naravno, ne može se u njih upirati prstom, posebno jer je odbrana snosila svoj deo odgovornosti. Koliko ste zadovoljni izborom čuvara mreže i da li vidite prostor za promenu na golu u narednom periodu?

- Filipović je na Olimpijskim igrama pokazao da zaslužuje status prvog golmana, a to je potvrdio tokom klupske sezone. Mišović je imao status drugog, ali u Singapuru za to mesto se izborio Dobožanov. Uz njih trojicu, tu je mladi Glušac koji je naša budućnost. Verujem da će biti još kandidata tokom sezone.

Nova pravila su stupila na snagu u vaterpolu. Kakvi su prvi utisci? 

- Plivaj i šutiraj. Taktika je proizvod novih pravila, ali prilagođavamo se. Dobili smo sigurno desetak napada više po meču, samim tim više šuteva i golova. Smatram da će tvrde utakmice na mali broj golova u budućnosti biti velika retkost. Nije tajna da ovakav stil vaterpola najviše odgovara Mađarskoj, kao i da su zato njihovi predstavnici u svetskom vaterpolu bili najglasniji u donošenju novih pravila. Srbija je zemlja vaterpola i ume da se prilagođava. Naći ćemo način da u novom vaterpolu budemo osvajači medalja.

Iako su Olimpijske igre uvek cilj, mora se obratiti pažnja i na druge turnire. Sigurno da je ekipa svesna toga, ali ostala takmičenja služe samo kao usputne stanice. Smatrate li da je potrebno da se krene u neki kontinuitet rezultata i na drugim takmičenjima?

- Prvo, ne postoji selekcija takmičenja kod nas. Na svakom hoćemo medalju. Trudimo da to bude najsjajnija. Isto tako razmišljaju: Mađari, Grci, Španci, Italijani, Crnogorci, Amerikanci, Hrvati… Nismo jedini. Zato su glad, fokusiranost, mnogo važni. Bez obzira na prethodni učinak na svaki turnir mora da se uđe s puno gladi i želje. Nama je to nedostajalo protiv Grka, donekle protiv Mađara, ali samo donekle. Nismo bili spremni da iskoristimo svaku sitnicu u našu korist a protivnik jeste. Tu je napravljena razlika. Uvek će tako biti u duelima ovih šest, sedam reprezentacija koje su svetski vrh.