PENAL: „Zgazićemo boraniju“

Posle boja – svi su generali, 98 minuta fudbalske bitke Partizana i Hibernijana na Topčiderskom brdu ponudilo je analitičarima pregršt elemenata za analizu i pronalaženje razloga zbog čega je utakmica završena onako kako valjda ni Škoti nisu očekivali, ali, bez ikakve veze sa tvrdnjom pokojnog Milana Živadinovića „da je 2:0 najopasniji rezultat”, rečenica jednog drugog trenera mogla bi da posluži kao lajt-motiv crno-belima za dane koji dolaze.

Pripremajući se za putovanje u Glazgov na nezaboravnu utakmicu sa Seltikom, postavljen za privremenog trenera da bi posle gostovanja u Škotskoj i očekivanog debakla dobio otkaz uz objašnjenje „imao si šansu”, Ivan Golac je fudbalerima i novinarima pred polazak iz Beograda rekao:

- Zgazićemo boraniju!

Neki su se smejali u sebi, neki naglas, svi zajedno verovali su upravo u suprotno – da će Seltik dati pet komada Partizana, ali, niko nije očekivao da će i crno-beli četiri puta savladati golmana Bonera.

„Boranija” je zgažena...

Znao je Ivan Golac da je Seltik sve osim boranije... Ali, neozbiljnom komparacijom psihološki je rasteretio, a do utakmice i apsolutno motivisao fudbalere Partizana ubedivši ih da mogu da se odupru Selktiku... Sve ostalo je istorija oslikana nezaboravnom rečenicom jedinog izveštača iz Glazgova – radio reportera Jordana Ivanovića:

„Radosne vesti iz Glazgova, Partizan lavljeg srca plasirao se u sledeće kolo Kupa kupova”...

Srđan Blagojević ne liči na Ivana Golca i verovatno nikad u životu neće ništa slično izgovoriti. Ali, posle prve utakmice sa Hibernijanom mora da pronađe način da ispravi beogradske greške i anulira nedozvoljeni minus u Edinburgu. Greške ne smeju da se pripišu samo nespretnom Seku, golmanu Miloševiću, defanzivcu Đurđeviću zbog isključenja, Ugrešiću zbog penala... Grešio je i trener. I ne samo sinoć, ali, sve je to tema za crno-bele posle gostovanja na Ostrvu.  Pre tog čina neophodno je pronaći reči ohrabrenja za momke koji se nalaze na raskrsnici i dok se proučavaju njihove dečije bolesti – razmišljaju da li su došli do trenutka istine, ili će u Škotskoj spoznavanje dometa odložiti za naredna evropska iskušenja.

Zbog Čega Partizan ne bi mogao da pobedi u Edinburgu 2:0? Možda upravo Škoti posle beogradskog trijumfa tretiraju crno-bele kao boraniju? Navijači Partizana nikad neće zaboraviti ni poraz od Njukasla u Beogradu 2003. – 0:1, ali, sećaće se duže pobede na Ostrvu identičnim rezultatom i istorijskog penal ruleta – za sva vremena ovekovečene kadrovima sa Sen Džejms parka u kojima Milivoje Ćirković trči s visoko podignutim rukama u zagrljaj saigračima, a Alen Širer u neverici gleda ka nebu...

Partizan danas nema defanzivca kakav je tada bio Taribo Vest, da duvanjem za vrat iznervira i dekoncentriše Martina Bojla kao što je Nigerijac radio ikoni Njukasla 2003. Nema ni kreatora klase Saše Ilića, zadnje vezne kao što su bili Duljaj i Nađ. Ali, ima na primer Natha kojeg Blagojević nije ni uveo u igru protiv Hibernijana!? Ima klince koje mora da uvodi u igru pre Kalulua koji stasom i pokretima podseća na rekreativca u poznim godinama, ali s platom od pola miliona evra... Ima i obavezu da analizom zaključi da je Hibernijan po kvalitetu tek nešto bolji od prosečnih srpskih ekipa. A Partizan ne bi smeo da se miri s prosekom! Pogotovo ne s porazima od prosečnih ekipa.