U „Kući košarke” juče je održana komemoracija povodom smrti Nemanje Đurića uz prisustvo brojni uglednih ljudi iz sveta košarke, čelnika Sportskog društva Radnički i KK Radnički, Đurićevi treneri, saigrači i igrači, koji su mu na početku odali poštu minutom ćutanja.
Prisutnima se prvi obratio predsednik Sportskog društva Radnički Radiša Mirić.
- Biti deo Radničkog je privilegija, ali i velika obaveza. Obavezuju nas dela, rezultati i uspesi generacija koje su stvarale Radnički, a Nemanja Đurić je jedna od najsjajnijih zvezda u tom sazvežđu. Bez prilike da ga gledam kao igrača, da ga upoznam kao čoveka, za spoznaju o Nemanji oslonjen sam bio na sećanja i zapise njegovih drugova i saigrača. I tako sam otkrio čudesni lik, ljudsku gromadu, čoveka i sportistu… U pričama onih koji su ga poznavali, družili se i igrali sa njim, nema previše statistike, brojeva, koševa, titula, medalja, za njih je bio drug, brat, inspiracija, uzor, čuvar tajni, ortak, utočište, skrivena snaga, legenda… Bio je poslednji pozdrav na ćošku posle treninga kad se krene kući, uz neizbežno „vidimo se sutra”. Govorili su da je čudom preživeo tri bombardovanja voljenog grada, prerani gubitak roditelja, da je odoleo svim iskušenjima koja sa sobom nosi odrastanje u nemaštini posleratnog Beograda. U knjigama i almanasima su zapisani njegovi koševi, titule, njegove medalje… Postao je reprezentativac, po mnogima najbolji igrač koga je Radnički ikada imao, prva legenda kluba. Ali, iza sportskih uspeha stajao je čovek duboke ljudskosti. Onaj koji će ti prvi čestitati pobedu, ali i onaj koji će ti, u tišini, pružiti rame kada izgubiš. Onaj koji je umeo da sasluša, da savetuje, da pomogne bez buke i reklame. Kažu da postoji legenda, gotovo kletva, kad jednom uđeš u Radnički iz njega se ne odlazi. Tvoj duh ostaje tu, na Krstu, zauvek, a Nemanja Đurić je za života onaj pravi dobri duh Radničkog – kazao je Mirić.
Bratislav Bata Đorđević, Nemanjin saigrač i prijatelj takođe je evocirao uspomene.
- Sve nas je potresla vest da nema više Nemanje, našeg Nece, koga smo svi imali u nemerljivim količinama prijateljstva, druženja, prenošenja znanja i iskustva, ali i čestog radovanja uspesima klubova čiji je dres nosio, a posebno reprezentacije, gde je učestvovao u osvajanjima brojnih medalja i bio nezamenjiv akter. Iako će u oproštajima od Nece svi pominjati neverovatne brojke, skoro 4.000 postignutih koševa na 180 prvoligaških mečeva, 1.400 poena na 130 utakmica reprezentacije, 13 medalja na najvećim takmičenjima, njihovo ponavljanje će samo potvrditi kakva je gromada od čoveka i košarkaša bio Nemanja Đurić – naglasio je Đorđević nastavljajući vrlo emotivno: - Njegovi saigrači, treneri, navijači, novinari, opisivali su Necu u različitim situacijama na neobičan način. On je bio visoki čuvar košarkaških snova, stablo hrasta na sred terena, uspravno, stameno, puno života. Činilo se da lopta u njegovim rukama samo čeka da joj Neca da koordinate koša, posle čega sledi obavezni pogodak. Njegov pas je bio obećanje koje se uvek ispuni. Kada ti doda loptu, znao si da ćeš biti u prilici da poentiraš. U odbrani je bio senka protivniku, nikad nametljiv, ali uvek prisutan. Na parketu je bio tiha snaga, nije vikao, ali je svaka njegova akcija govorila glasnije od reči. Imao je dodir koji mami aplauz i korak koji vara vreme, kao da igra u svom ritmu, a opet sve stigne van terena. Neca je bio stub drugarstva, čovek koji zna da sasluša, posavetuje i zasmeje, nosio je skromnost kao dres, uvek čist, nikad poderan i bez mrlje sujete. Neka je večna slava i hvala Nemanji Neci Đuriću, večitom plejmejkeru života – zaključio je Đorđević.
Nemanja Đurić sahranjen je u Aleji velikana na Novom groblju.
ČOVIĆ: GOSPODIN I KOŠARKAŠKA STENA
Od Đurića se oprostio i predsednik Košarkaškog saveza Srbije doktor Nebojša Čović.
- Teško je naći prave reči da se opiše koliki je gubitak za srpsku i jugoslovensku košarku odlazak takvog asa, ljudine i legende kakva je bio Nemanja Neca Đurić… Bio je košarkaška stena od čoveka, igrač koji je dao veliki doprinos razvoju košarke na prostorima stare Jugoslavije. Bio je deo generacije koja je trasirala put uspeha našeg trofejnog sporta. Na terenu je nosio dres sa strašću i ponosom, braneći boje Jugoslavije i svojih klubova sa nepokolebljivom posvećenošću. Đurić je bio pravi gospodin, uvek spreman da svima pomogne, preuzme odgovornost na terenu i van njega… Zbog toga su ga svi neizmerno voleli… Zahvaljujući ljudima kao što je bio Nemanja Đurić, košarka u našoj zemlji nije samo sport — ona je deo identiteta, kulture i ponosa. Imponovao je mirnoćom i dostojanstvom, koje je prenosio na sve u njegovom okruženju. Bio je prva košarkaška legenda sa Crvenog krsta – primer za mlađe generacije koje su kasnije osvajale trofeje. Neka mu je večna slava – zaključio je Čović.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
