У „Кући кошарке” јуче је одржана комеморација поводом смрти Немање Ђурића уз присуство бројни угледних људи из света кошарке, челника Спортског друштва Раднички и КК Раднички, Ђурићеви тренери, саиграчи и играчи, који су му на почетку одали пошту минутом ћутања.
Присутнима се први обратио председник Спортског друштва Раднички Радиша Мирић.
- Бити део Радничког је привилегија, али и велика обавеза. Обавезују нас дела, резултати и успеси генерација које су стварале Раднички, а Немања Ђурић је једна од најсјајнијих звезда у том сазвежђу. Без прилике да га гледам као играча, да га упознам као човека, за спознају о Немањи ослоњен сам био на сећања и записе његових другова и саиграча. И тако сам открио чудесни лик, људску громаду, човека и спортисту… У причама оних који су га познавали, дружили се и играли са њим, нема превише статистике, бројева, кошева, титула, медаља, за њих је био друг, брат, инспирација, узор, чувар тајни, ортак, уточиште, скривена снага, легенда… Био је последњи поздрав на ћошку после тренинга кад се крене кући, уз неизбежно „видимо се сутра”. Говорили су да је чудом преживео три бомбардовања вољеног града, прерани губитак родитеља, да је одолео свим искушењима која са собом носи одрастање у немаштини послератног Београда. У књигама и алманасима су записани његови кошеви, титуле, његове медаље… Постао је репрезентативац, по многима најбољи играч кога је Раднички икада имао, прва легенда клуба. Али, иза спортских успеха стајао је човек дубоке људскости. Онај који ће ти први честитати победу, али и онај који ће ти, у тишини, пружити раме када изгубиш. Онај који је умео да саслуша, да саветује, да помогне без буке и рекламе. Кажу да постоји легенда, готово клетва, кад једном уђеш у Раднички из њега се не одлази. Твој дух остаје ту, на Крсту, заувек, а Немања Ђурић је за живота онај прави добри дух Радничког – казао је Мирић.
Братислав Бата Ђорђевић, Немањин саиграч и пријатељ такође је евоцирао успомене.
- Све нас је потресла вест да нема више Немање, нашег Неце, кога смо сви имали у немерљивим количинама пријатељства, дружења, преношења знања и искуства, али и честог радовања успесима клубова чији је дрес носио, а посебно репрезентације, где је учествовао у освајањима бројних медаља и био незамењив актер. Иако ће у опроштајима од Неце сви помињати невероватне бројке, скоро 4.000 постигнутих кошева на 180 прволигашких мечева, 1.400 поена на 130 утакмица репрезентације, 13 медаља на највећим такмичењима, њихово понављање ће само потврдити каква је громада од човека и кошаркаша био Немања Ђурић – нагласио је Ђорђевић настављајући врло емотивно: - Његови саиграчи, тренери, навијачи, новинари, описивали су Нецу у различитим ситуацијама на необичан начин. Он је био високи чувар кошаркашких снова, стабло храста на сред терена, усправно, стамено, пуно живота. Чинило се да лопта у његовим рукама само чека да јој Неца да координате коша, после чега следи обавезни погодак. Његов пас је био обећање које се увек испуни. Када ти дода лопту, знао си да ћеш бити у прилици да поентираш. У одбрани је био сенка противнику, никад наметљив, али увек присутан. На паркету је био тиха снага, није викао, али је свака његова акција говорила гласније од речи. Имао је додир који мами аплауз и корак који вара време, као да игра у свом ритму, а опет све стигне ван терена. Неца је био стуб другарства, човек који зна да саслуша, посаветује и засмеје, носио је скромност као дрес, увек чист, никад подеран и без мрље сујете. Нека је вечна слава и хвала Немањи Неци Ђурићу, вечитом плејмејкеру живота – закључио је Ђорђевић.
Немања Ђурић сахрањен је у Алеји великана на Новом гробљу.
ЧОВИЋ: ГОСПОДИН И КОШАРКАШКА СТЕНА
Од Ђурића се опростио и председник Кошаркашког савеза Србије доктор Небојша Човић.
- Тешко је наћи праве речи да се опише колики је губитак за српску и југословенску кошарку одлазак таквог аса, људине и легенде каква је био Немања Неца Ђурић… Био је кошаркашка стена од човека, играч који је даo велики допринос развоју кошарке на просторима старе Југославије. Био је део генерације која је трасирала пут успеха нашег трофејног спорта. На терену је носио дрес са страшћу и поносом, бранећи боје Југославије и својих клубова са непоколебљивом посвећеношћу. Ђурић је био прави господин, увек спреман да свима помогне, преузме одговорност на терену и ван њега… Због тога су га сви неизмерно волели… Захваљујући људима као што је био Немања Ђурић, кошарка у нашој земљи није само спорт — она је део идентитета, културе и поноса. Импоновао је мирноћом и достојанством, које је преносио на све у његовом окружењу. Био је прва кошаркашка легенда са Црвеног крста – пример за млађе генерације које су касније освајале трофеје. Нека му је вечна слава – закључио је Човић.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
