GOST ŽURNALA – Trifunović: Verujem u titulu, mi smo Partizan!

Čačak je Partizanu podario legende u igri pod obručima, kao što su Željko Obradović i Dragan Kićanović, ali poslednjih godina dao je nekoliko supertalentovanih fudbalera.

Jedan od njih je Nemanja Trifunović, još u mlađim kategorijama videlo se da je pred njim blistava karijera, ipak put krilnog napadača u Humskoj nije bio lak, ali u ovoj sezoni je konačno dobio šansu i iskoristio je na najbolji mogući način.

Parni valjak je imao mnogo uspona i padova tokom tekuće sezone, bajka u Evropi završila se eliminacijom, u kupu nije ni počela, ali u prvenstvu i dalje traje. Bliži se kraj jesenjeg dela sezone, a Partizan nošen mladim snagama je lider elitnog ranga srpskog fudbala:

– Veoma smo mlada ekipa, naravno, to nije opravdanje, mi smo Partizan i trebalo bi da uđemo u Evropu, osvojimo kup i titulu, ali nažalost u ovom trenutku to se nije desilo. Kvalifikacije za međunarodna takmičenja su neko novo iskustvo za nas, dok smo u prvenstvu prvi, ne zavisimo ni od koga i držimo sve u svojim rukama – kaže Nemanja Trifunović.

Pred početak sezone mnogi su vas otpisali i odmah izbacili iz borbe za tron, s obzirom na to da je Crvena zvezda pravila tim za Ligu šampiona, a Partizan dao šansu mladim igračima. Da li je to kod vas probudilo inat?

- Možda je to kod nas probudilo još veći motiv. Ali, mi smo od početka sezone verovali da možemo da uđemo u Evropu, što nažalost nismo ostvarili, kao i da osvojimo titulu. Mi smo Partizan! U Omladinskoj ligi smo bili šampioni, naravno, nije isto, ali sa istim ambicijama smo ušli pred početak tekuće sezone.

Da li su jesenje počasti prvi veći korak ka tronu?

- Ostalo je još mnogo utakmica do kraja, ali prvi korak je da prezimimo na prvoj poziciji. Međutim, držimo sve u našim rukama, mi daćemo sve od sebe da obradujemo navijače. Do kraja jesenjeg dela šampionata ostale su nam još dve utakmice protiv Napretka i IMT-a, moramo da budemo maksimalno fokusirani i ostvarimo pozitivan rezultat. Prvo mesto na tabeli nam daje veliku dozu samopouzdanja, za nekoga to nosi odgovornost, ali rekao bih da je više privilegija.

Bili ste deo ekipe Partizana koja je prve dve godine uspela da prezimi na prvom mestu, ali na proleće je doživela pad i jedva sačuvala drugu poziciju. Šta se promenilo u odnosu na sezonu 2023/24?

- Promenilo se to što sada imam mnogo veću ulogu i minutažu nego tada, takođe, nije bilo mnogo mladih igrača u ekipi i više smo se oslanjali na strance i iskusnije igrače. Dosta toga se promenilo od tada...

Kakva je atmosfera u timu posle ispadanja iz kupa i ubedljivog poraza od Čukaričkog?

- Od starta sezone imamo dobru atmosferu i nekoliko loših rezultata nas nije poljuljalo. Moraju ljudi da budu svesni da smo mi veoma mlada ekipa, ni mnogo iskusniji timovi ne mogu stalno da pobeđuju. Naravno, uvek dajemo sve od sebe da dođemo do pozitivnog rezultata, ali nije realno da uvek igramo u istom ritmu i oscilacije su normalne, ali na nama je da se potrudimo da ih bude što manje.

U tekućoj sezoni ste dobili šansu, pružali dobre partije, ali bez golova. Da li se lakše diše posle preciznih hitaca protiv Železničara i Radničkog 1923?

- Hvala Bogu došli su i golovi. Smatram da sam pružao dobre partije, ali nisu bile toliko primećene od strane javnosti, s obzirom na to da nisam imao neki veći učinak. Upisao sam nekoliko asistencija, ali mnogo mi je lakše nakon što sam dao dva gola protiv Železničara i Radničkog 1923 i sada mi je mnogo lakše. Pogotci su mi doprineli na individualnom nivou, tačnije na polju samopouzdanja, ali zaista nije bitno ko postiže golove, već samo da dođemo do željenog rezultata.

U sred sezone klub iz Humske je ponovo dobio novog šefa stručnog štaba, koliko je teško da se adaptirate na filozofiju novog trenera?

- Promenio sam osam trenera v seniorskom timu Partizana i veoma je teško, posebno mladim igračima, da se naviknu na rad novog šefa. Imam sreću što sam radio u omladincima sa trenerom Stojakovićem i brzo sam se adaptirao na njegov sistem rada.

Kako izgleda rad sa Nenadom Stojakovićem?

- Imamo veoma dobar odnos, jer šef Nenad Stojaković je jako dobar čovek, ali i veliki profesionalac, na terenu i van njega, i možemo mnogo da naučimo o fudbalu, ali i životu.

Nedavno ste produžili vernost Partizanu do 2028. godine?

- Mnogo mi znači podrška kluba, ugovor je došao kad nisam postizao golove i tako su pokazali da veruju u mene.

Jeste li zacrtali sebi neki cilj koji biste želeli da ostvarite dok branite crno-bele boje?

- Cilj mi je da osvojim titulu sa Partizanom!

Da li će da se ostvari u ovoj sezoni?

- Mi verujemo da hoće, radimo na tome, svaki dan smo korak bliže tom cilju i dajemo sve od sebe.

U Humskoj se ponovo ne igra Evropa, ali uspeli ste da vratite navijače na stadion, kakav je osećaj kad vas nosi glas skoro 30 hiljada Grobara?

- San svakog od nas je da igram pred punim tribinama, sad se naježim kad pričam o tim utakmicama. Posle toliko godina navijači su se vratili na stadion i bilo je to zaista fenomenalno iskustvo. Kad sam bio mlađi išao sam na evropske utakmice i večiti derbi, a sada sam to osetio na svojoj koži. Mnogo je lep osećaj kad tako veliki broj ljudi navija za tebe, u tom trenutku zaboraviš na sve, gledaš samo kako da pružiš maksimum, iznad svojih mogućnosti, kako bi obradovao 25 hiljada ljudi.

Šta je nedostajalo da Parni valjak izbori plasman u neko evropsko takmičenje – sreća ili iskustvo?

- Smatram da se sve dešava s razlogom, možda da smo uspeli da izborimo Evropu, sada ne bismo bili toliko fokusirani na prvenstvo i bili prvi na tabeli. Zahvalan sam na toj prilici da igramo protiv takvih ekipa u kvalifikacijama za takmičenja Starog kontinenta, jer i to je neko novo iskustvo za nas.

U tekućoj sezoni bogatiji ste za još jedno iskustvo – večiti derbi?

- Prvi put sam bio starter u derbiju, ušao sam sa klupe na prethodnom duelu sa Zvezdom u Humskoj. Neverovatan osećaj. Smatram da smo u 177. derbiju bili bolji, izostao je rezultat, ali verujem da će to da nam se vrati u nekim narednim utakmicama.

Kako ste završili na „zelenom tepihu” i kad ste zavoleli najvažniju sporednu stvar na svetu?

- Počeo sam da treniram fudbal sa šest godina u Borcu iz Čačka, nedugo posle Svetskog prvenstva 2010. u Južnoafričkoj Republici kad sam se zaljubio u fudbal. U Borcu sam proveo 10 godina, što uopšte nije malo, prošao sam sve selekcije osim omladinaca. A zatim je usledio poziv Partizana.

Čačani su preuzeli ofanzivu Partizana, pored vas kraj Zapadne Morave stasali su Jovan Milošević i Bogdan Kostić?

- Slažemo se jer je dosta mlađi, dok sam sa Jovanom trenirao u jednom periodu. Sva trojica smo mnogo dobri, kako na terenu, tako i van njega. Sa Bogdanom nisam igrao u Borcu, znači mnogo kad igraš sa nekim koga poznaješ tako dugo.

Kako su izgledali prvi dani u Partizanu?

- Otišao sam na pripreme na Zlatibor kod trenera Vladimira Ješića, tu su me sačekali prijatelji Mateja Stjepanović, Dimitrije Aćimović, Janko Jevremović, svi su bili uz prvi tim Partizana neko vreme i mnogo su mi pomogli da se priviknem na novu sredinu.

Kad ste se priključili seniorskom timu, Partizan nije davao šansu mladima kao danas, da li ste bili ljuti i frustrirani zato što niste igrali?

- Nisam bio ljut, ali počeo sam da sumnjam u sebe što nije bilo dobro. Smatrao sam da je trebalo da dobijem šansu, ali nisam mnogo igrao i to mi je poljuljalo samopouzdanje. Mnogo sam radio na sebi, u sezoni kad je Aleksandar Stanojević bio trener sam počeo da igram, ali imao sam probleme sa povredama i opet mi se smanjila minutaža. Na papiru piše da imam veliki broj utakmica, međutim, na većini mečeva sam ulazio u završnici, pa i u nadoknadi.

Kad ste vratili samopouzdanje?

- Prošlog leta sam počeo ponovo da verujem u sebe, prošao sam pripreme bez problema. Nisam ni sanjao da ću igrati evropske utakmice, ali i u prvenstvu na tom nivou. Mogu samo da budem zahvalan Bogu na tome.

Da li dobijate savete starijih i bivših igrača?

- Pokušavam da upijam što više saveta od legendi Partizana, a jedan od njih je Ljubinko Drulović, koji mi je bio selektor u Mladoj reprezentaciji Srbije. Razgovarali smo nakon prethodnog večitog derbija i tom prilikom mi je rekao da sam odigrao odličnu utakmicu, ali i da moram da radim u završnici, da budem mirniji kako bih donosio bolja rešenja. Počeo sam da razmišljam o tome, jer to su reči legende koja ima mnogo iskustva i mnogo mi znače saveti starijih – zaključio je Trifunović.