Kitipova: U Lajkovcu svi žive za odbojku

Iskustvo, mir i autoritet – tri reči koje najbolje opisuju dolazak Lore Kitipove u Železničar iz Lajkovca. Nekadašnja reprezentativka Bugarske, sa iskustvom igranja širom Evrope, u Srbiju je stigla u fazi karijere kad su joj jednako važni i rezultat i unutrašnji balans. Kad zakorači u dvoranu Železničara, snaga i iskustvo idu ruku pod ruku sa autoritetom. Dirigent igre donosi ne samo znanje i rutinu, već i toplinu i srdačnost koju osećaju svi oko nje.

U novogodišnjem razgovoru za Sportski žurnal, Lora je pričala o novom klubu, mladom timu, ali i malim privatnim stvarima koje prave veliku razliku, radostima i ljubavi prema odbojci, za nju više od sporta – pravom načinu života.

- Dobro sam, lepo se osećam. Lajkovac nije veliki grad, ali su ljudi neverovatno srdačni. Svi nas znaju, žive za odbojku. Od prvog dana osećala sam se prijatno i to mi mnogo znači. Organizacija u klubu je dobra, ljudi su iskreni i to se oseti.

Iza vas je karijera kakvu malo ko ima – brojni klubovi, različite zemlje, godine u reprezentaciji Bugarske?

- Kad se okrenem unazad, nekad ne mogu da verujem koliko je vremena prošlo. Kao da sam juče bila među najmlađima, a danas sam najstarija u timu. Igranje u različitim državama, rad sa raznim trenerima i ljudima – to je ogromno bogatstvo. Od svakoga naučiš nešto. A reprezentacija... to je pola života. Mesecima ste zajedno, deliš sve. Uvek je čast igrati za svoju zemlju. Ne smatram sebe ikonom. Bila sam u njoj 12,13 godina i davala sve od sebe. Igrala sam za zemlju, bez nagrada, ali te godine cenim i volim i ne bih ih menjala.

U Srbiju ste došli s jasnim razlozima?

- Želela sam da budem bliže kući, ali i da vidim kako funkcioniše jaka srpska odbojka. Srbija je svetska sila, sa mnogo talentovanih mladih igračica. U ovoj fazi karijere važno mi je da igram, uživam i imam unutrašnji mir.

Dolazak u klub koji je prošle sezone osvojio šampionsku krunu nosi i odgovornost, ne i pritisak?

- Ne plašim se očekivanja. Došla sam da pomognem koliko mogu. Uvek izlazim na teren sa istim ciljem – da pružim maksimum, bez obzira na protivnika.  Titula iz prethodne sezone donosi odgovornost, ne i strah. To je kod mene snaga i ambicija.

U timu prepunom mladih igračica vaše iskustvo ima posebnu težinu?

- Ne osećam se kao „najstarija”. Devojke su me brzo prihvatile. Trudim se da pomognem savetima, razgovorom, ali i da budem deo ekipe, ne neko ko stoji iznad. Ima puno smeha, šala, to je važno.

Tim se brzo uhodava?

- Apsolutno i srećna sam zbog toga. Najbliža mi je Sara Sakradžija, imamo slične godine i osećaj za igru. Radimo zajedno i pokušavamo da se dopunjujemo i van i na terenu.

Igrate Ligu šampiona s Dizelkom, pamtite li neke ranije utakmice u evrokupovima?

- Posebna je bila u kvalifikacijama za Ligu šampiona sa malim klubom iz Bugarske. Pobedili smo mnogo zvučnije i kvalitetnije ekipe i to je bio ogroman uspeh. Takođe, utakmice sa Dinamom iz Moskve. To poglavlje sa Maricom iz Plovdiva – bilo je posebno zbog intenziteta i atmosfere.

Za kraj, savet budućim generacijama, devojkama koje tek treba da kroče na odbojkašku scenu?

- Vreme u sportu prolazi neverovatno brzo. Treba biti strpljiv i uživati u svakom trenutku – jer se te emocije više nikad ne ponove!

Lora kroz svoje priče donosi toplinu i prazničnu energiju u tabor popularnog Ćire. Tim je mlad, ali strastan, iskustvo i profesionalizam „pleja” pokazuju kako se uspeh gradi kroz strpljenje, trud i ljubav prema igri. Predanost i emocija ka odbojci čine da svaki trening i utakmica postanu prilika za rast i zajedništvo. U Lajkovcu, kao i u svakom klubu gde je igrala, pokazuje da snaga tima i individualna strast zajedno grade prave šampione – na terenu i van njega.