Искуство, мир и ауторитет – три речи које најбоље описују долазак Лоре Китипове у Железничар из Лајковца. Некадашња репрезентативка Бугарске, са искуством играња широм Европе, у Србију је стигла у фази каријере кад су јој једнако важни и резултат и унутрашњи баланс. Кад закорачи у дворану Железничара, снага и искуство иду руку под руку са ауторитетом. Диригент игре доноси не само знање и рутину, већ и топлину и срдачност коју осећају сви око ње.
У новогодишњем разговору за Спортски журнал, Лора је причала о новом клубу, младом тиму, али и малим приватним стварима које праве велику разлику, радостима и љубави према одбојци, за њу више од спорта – правом начину живота.
- Добро сам, лепо се осећам. Лајковац није велики град, али су људи невероватно срдачни. Сви нас знају, живе за одбојку. Од првог дана осећала сам се пријатно и то ми много значи. Организација у клубу је добра, људи су искрени и то се осети.
Иза вас је каријера какву мало ко има – бројни клубови, различите земље, године у репрезентацији Бугарске?
- Кад се окренем уназад, некад не могу да верујем колико је времена прошло. Као да сам јуче била међу најмлађима, а данас сам најстарија у тиму. Играње у различитим државама, рад са разним тренерима и људима – то је огромно богатство. Од свакога научиш нешто. А репрезентација... то је пола живота. Месецима сте заједно, делиш све. Увек је част играти за своју земљу. Не сматрам себе иконом. Била сам у њој 12,13 година и давала све од себе. Играла сам за земљу, без награда, али те године ценим и волим и не бих их мењала.
У Србију сте дошли с јасним разлозима?
- Желела сам да будем ближе кући, али и да видим како функционише јака српска одбојка. Србија је светска сила, са много талентованих младих играчица. У овој фази каријере важно ми је да играм, уживам и имам унутрашњи мир.
Долазак у клуб који је прошле сезоне освојио шампионску круну носи и одговорност, не и притисак?
- Не плашим се очекивања. Дошла сам да помогнем колико могу. Увек излазим на терен са истим циљем – да пружим максимум, без обзира на противника. Титула из претходне сезоне доноси одговорност, не и страх. То је код мене снага и амбиција.
У тиму препуном младих играчица ваше искуство има посебну тежину?
- Не осећам се као „најстарија”. Девојке су ме брзо прихватиле. Трудим се да помогнем саветима, разговором, али и да будем део екипе, не неко ко стоји изнад. Има пуно смеха, шала, то је важно.
Тим се брзо уходава?
- Апсолутно и срећна сам због тога. Најближа ми је Сара Сакраџија, имамо сличне године и осећај за игру. Радимо заједно и покушавамо да се допуњујемо и ван и на терену.
Играте Лигу шампиона с Дизелком, памтите ли неке раније утакмице у еврокуповима?
- Посебна је била у квалификацијама за Лигу шампиона са малим клубом из Бугарске. Победили смо много звучније и квалитетније екипе и то је био огроман успех. Такође, утакмице са Динамом из Москве. То поглавље са Марицом из Пловдива – било је посебно због интензитета и атмосфере.
За крај, савет будућим генерацијама, девојкама које тек треба да кроче на одбојкашку сцену?
- Време у спорту пролази невероватно брзо. Треба бити стрпљив и уживати у сваком тренутку – јер се те емоције више никад не понове!
Лора кроз своје приче доноси топлину и празничну енергију у табор популарног Ћире. Тим је млад, али страстан, искуство и професионализам „плеја” показују како се успех гради кроз стрпљење, труд и љубав према игри. Преданост и емоција ка одбојци чине да сваки тренинг и утакмица постану прилика за раст и заједништво. У Лајковцу, као и у сваком клубу где је играла, показује да снага тима и индивидуална страст заједно граде праве шампионе – на терену и ван њега.
МАЈА ОГЊЕНОВИЋ БРОЈ 1
Које дизаче нарочито цените?
- Маја Огњеновић је најбоља. Учила сам гледајући и мушку одбојку, у Бугарској имамо младог Монија Николова, посебан таленат. Oд мушкараца сам научила много, што ми је помогло да разумем игру и развијем сопствену технику. Свака нова генерација има своје таленте, али искуство се преноси и то је највредније. И, што је занимљиво – почела сам као примач сервиса, али и врло брзо променила позицију и пронашла се.
КЊИГЕ И НЕТФЛИКС ЗА ОПУШТАЊЕ
Слободног времена је мало?
- Волим једноставне ствари – шетње, књиге, Нетфликс, време са блиским људима и псом Грутом. Више сам реалиста, него вечити оптимиста.
ЉУБАВ С ВАТЕРПОЛИСТОМ
Ваш партнер је ватерполиста Антун Горета, уједно и велика подршка?
- Упознали смо се у Букурешту, у спортском колективу Рапида. Клуб богате традиције, с великим бројем секција. Све се догодило природно, без планирања. Од вечере до заједничког живота – некако смо се само уклопили.
ГРУТ – НАЈВЕРНИЈИ САПУТНИК
Посебно место у вашем животу заузима пас Грут, прати вас где год је то могуће?
- Грут ми је мир, рутина и радост. Тешко ми је кад га остављам, зато ми много значи што су у клубу имали разумевања и пружили ми помоћ око њега. Омогућили су ми да борави са мном у стану.
СЕСТРА АЛЕКСАНДРА СВЕТСКА ПРВАКИЊА
Спорт као ДНК, одбојка посебно?
- Млађа сестра Александра била је јуниорска првакиња света са репрезентацијом Бугарске. Цела породица је од почетка моје каријере, потом и њене, била главни ослонац. Без њих, ништа од овога не би било могуће.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
