Sin Tadija i San Marino pozlatili 2025.

Minulu godinu zapamtiće Vlado Topić, po porodičnoj sreći i rođenju sina Tadije, pre devet meseci, supruga Anamarija rodila je prvenca i radost je bila ogromna. U fudbalu, predvodio je amatersku reprezentaciju Vojvodine u San Marinu, na finalnom turniru Regionalnog kupa UEFA, gde je osvojeno treće mesto.

Prošlog leta vratio se u šajkaški Borac. Kad je Vladimir Šponja, selektor vojvođanskih amatera, preuzeo crveno – crne, prvi pik za jačanje tima, bio je Topić. U klubu su bili zadovoljni izborom, jer je, u ranijem mandatu u trajanju od tri i po godine, bio oslonac tima u srpskoligaškom karavanu. Bio je 18 meseci u zrenjaninskom Radničkom, šest u inđijskom Železničaru, odakle se vratio kod Šajkašana.

Novogodišnja priča počela je od kićenja jelke. Tadija nije progovorio, ali vidi šta se oko njega dešava, osmesima daruje roditelje i pripremu za praznike, čini srećnom. Puže da dohvati nešto, našao se u nenadanom sjaju od ukrasa.

- Sin je sve promenio u životu, kad odlazim na posao i kad se vraćam kući, prvo njega uzimam u naručje, slede poljupci i već je navikao – sa ushićenjem govori lider Borca. – Sve je drugačije, ranije se sa treninga ili utakmica, nije odmah išlo kući, razgovaralo se, analiziralo, radovalo ili tugovalo, a sad kad izađem iz svlačionice, znam putanju, „dome, slatki dome...”

Bila je zima 2023. godine, pauza u prvenstvu, kad je sa Anamarijom otputovao u Beč. Razgledali su glavni grad Austrije i iznenadio životnu izabranicu. Kleknuo je, u ruci držao prsten i prosidba je izazvala aplauze i osmehe na licima prolaznika...

- Oboje se rado sećamo, slika prosidbe objavljena je i u „Žurnalu” i pojedini prijatelji i članovi familije, na taj način su saznali, pa su usledile čestitke i pitanja kad će svadba. Bilo je veselo na venčanju, kao što zna i da bude.

Topići su poreklom iz BiH, znaju da naprave sjajnu atmosferu.

- Topići su iz Baraća, kod Mrkonjića i deda Branko doselio se kolonizacijom u Srpsku Crnju, na granici sa Rumunijom, posle Drugog svetskog rata. Tu mi se rodio otac Dragan i detinjstvo mi je vezano za Crnjane i prostranu banatsku ravnicu.

Božićne praznike dočekaće u roditeljskom domu.

- Sa suprugom i sinčićem, uz kumove i prijatelje, dočekali smo 2026, isto je društvo, samo je Tadija „novajlija”. Za Božić uvek idem kod roditelja, okupi se familija i bude lepo i veselo. Supruga i ja idemo u crkvu, ne samo za verske praznike, već i nedeljom, ako nam obaveze dozvole. Naravno da slavim krsnu slavu.

Lopta mu je bila najdraža igračka i kao dečak, bio je u stanju po ceo dan da juri za njom.

- Sećam se početaka i prvog okupljanja kod legendarnog trenera Milenka Zečevića. Imao sam sedam godina, bio mi je prvi i nezaboravni učitelj i ostali smo u redovnom kontaktu. Vodio me je u Budućnosti, na vojvođanskom „Istoku” i kao seniora.

Prisetio se i vremena provedenog u novosadskoj Vojvodini i Crnjani su očekivali da će nastaviti putem legendarnih zemljaka.

- Rano su me primetili, imao sam 14 godina, bio snažan, skočan, dobar s loptom i postao sam član omladinskog pogona. Sećam se priča da sam na dobrom putu, jer su Crnjani, braća Veljko i Rajko Aleksić bili legende Novosađana, sa bogatom internacionalnom karijerom, kasnije je Ivica Vukov upisan, sa šesnaest godina, kao najmlađi debitant Vojvodine u nekadašnjem prvenstvu Jugoslavije. Bio sam u kadetskoj ekipi i sa sedamnaest godina, prosleđen sam zrenjaninskom Banatu.

Proveo je dve godine na stadionu u Karađorđevom parku i posle povrede i operacije kolena, vratio se u Budućnost.

- Ne sećam se rado tog perioda, sreća nije bila na mojoj strani. Iskoristio sam vreme za školu, upisao fakultet i završio za fiziterapeuta. Kad je stigao poziv iz Šajkaša priča mi se svidela, prihvatio sam i ušao sa klubom u Srpsku ligu.

Ko poznaje igračke kvalitete stasitog defanzivca Borca, čudi se zašto nije nastavio na srpskoligaškim terenima, pogotovu što uvek ima poziva.

- Poslednjih godina, u svakom prelaznom roku zovu sa srpskoligaške scene, ništa se nije promenilo ni ove zime, a odlučio sam da ostanem u dresu Šajkašana. Ne živim od fudbala, imam dobar posao, formirao sam porodicu i ne mogu da odgovorim na veće obaveze u Srpskoj u odnosu na Vojvođansku ligu. Samo je rang razlike, ali takmičenja ne mogu da se porede.

Rukovodstvo Borca proklamovalo je opstanak kao prioritet i u potrazi je za trenerom.

- Navikli smo se na sistem Šponjinog rada, svakog igrača, posle par meseci, čini boljim. Traži se rešenje, a uveren sam da ćemo biti daleko iznad opasne zone i uz malo sreće, mogli smo jesen da zaokružimo sa više od 25 bodova. Trebalo je vremena da se novajlije priviknu na visoke Šponjine zahteve i što je odmicalo, bili smo bolji – istakao je Vlado Topić, lider šajkaškog Borca.