Evroliga je oduvek bilo okruženje i te kako podložno iznenađenjima, neočekivanim raspletima i scenarijima kakvi su publiku neretko ostavljali bez daha. Upravo elementi nepredvidivosti elitno takmičenje Starog kontinenta čine jednim od najzanimljivijih koje igra pod obručima ima da ponudi.
Ne postoji sportski entuzijasta koji ne voli dobru autsajdersku priču... Činjenice da na terenima širom sveta „običan smrtnik”, pod parolom volje, snage uma i trenutka inspiracije, može da se nosi sa svime što kapitalističko društvo baci pred njega, kao i da uvek ima prostora da se ispravi nepravda, stvaraju nemerljivu gravitacionu silu, koja privlači pažnju publike širom Evrope i sveta.
Ove sezone u Evroligi prepliće se niz takvih priča, plejada protagonista koji prkose zakonima rutine i novca, a neki od takvih heroja košarkaške današnjice su svakako i rivali iz 20. runde elitnog takmičenja Crvena zvezda i Valensija.
Iako su na Badnje veče na parketu legendarne dvorane „Aleksandar Nikolić” ukrštali koplja novopečeni pretendenti na najviši plasman, ova dva rivala imaju mnogo više sličnosti, nego što bi to hteli da priznaju sebi i drugima.
U protekloj dekadi su crveno-beli, baš kao i Slepi miševi, gradili renome respektabilnog evropskog kluba, redovnog učesnika kontinentalnih takmičenja i ekipa koje, makar povremeno, mogu da prkose košarkaškoj buržoaziji u ovom delu sveta.
Višegodišnje strpljenje, brojni padovi i podizanja, konačno su otišli u željenom pravcu i „preko noći” ekipe sa Malog Kalemegdana i iz sunčane Andaluzije, konačno su se uzdigle na mesto godinama željeno – pri samom vrhu evroligaškog lanca ishrane.
Španski tim prvi je na tabeli i predstavlja senzaciju broj jedan ove sezone, dok laskavu titulu drugog najprijatnijeg iznenađenja ljubomorno čuva Crvena zvezda koja je valjano zagazila u plej-of, nadaju se crveno-beli i u fajnal-for priču.
Žargonskom terminologijom može se reći da su i jedni i drugi prošli dug put „od sumraka do svitanja” i da su od ove sezone glavni zagovornici teorije da David uvek ima svoje šanse protiv Golijata. Kao takvi Crvena zvezda i Valensija okupiraju pažnju i zavređuju simpatije publike širom Evrope, ne samo u Srbiji i Španiji.
U brojne sličnosti, svakako se ubrajaju i visoki ciljevi i megalomanski apetiti koji rastu svakom novom pobedom, a u skladu s prazničnim duhom, nesumnjivo da su želje i jednih i drugih bile usredsređene na međusobni duel i sve naredne evropske izazove, koji bi mogli da ih odvedu do večne slave.
SPONE - KALINIĆ, ODžELEJ I RIVERO
Pored toga što se istorijski gledano, ali i trenutno slično kotiraju na kontinentalnoj sceni, ovi rivali imaju još nekoliko važnih podudaranja, koja predstavljaju sponu, nevidljivi košarkaški most, između Beograda i Valensije.
U pitanju su naravno igrači, oni koji su utkali deo sebe u istoriju oba kluba i velikim naporima pomerali lestvicu za po neki stupanj više, samim tim doprinevši i današnjim uspesima.
U godinama za nama iznenađujuće veliki broj pojedinaca ponosno je branio boje oba kluba, a među njima su Stefan Jović, Majk Tobi, Nemanja Nedović ...
Pored prekaljenih evroligaških asova za Slepe miševe su, uz dosta uspeha, igrala i tri sadašnja prvotimca Crvene zvezde – Nikola Kalinić, Semi Odželej i Hasijel Rivero.
Nesumnjivo da upravo tercet bivših igrača Valensije ima dodatan motiv da crveno-bele pogura u nameri da prestignu španski klub u direktnoj plej-of borbi.
Naročito inspirisan je Semi Odželej, s obzirom na to da se Nigerijac prethodnog leta nije na lep način rastao sa Valensijom.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
