Iako sportovi u mnogim aspektima i te kako mogu da se razlikuju, u suštini baze su identične - trud, rad, zalaganje, iskustvo, podjednaka želja svih činilaca za uspehom, podrška… Na primer, u šampionatu Formule 1 postoji zanimljiva praksa gde se timovi usred sezone opredeljuju da u fokus stave razvoj bolida za sledeću, svesni da ne mogu na drugi način da stignu konkurente. Međutim, odluka - na prvi pogled laka - mora da prođe kroz bezbroj psiholoških testova. Prvenstveno, neophodno je da se čelnici pomire sa porazom, pokažu poniznost i skupe hrabrost i obećaju potonji uspeh. Naravno, mnogim ljubiteljima igre pod obručima se pored uzvika „eureka” prikazao moždanim procesom grb Partizana.
Jasno, porazi sa više od 20 razlike u Evroligi i kontradiktorne izjave, mnogima iritantne, ne vode u dolinu zadovoljstva, stoga su radikalne promene neophodne i obavezujuće - ukoliko se razmišljanjem, makar od dve sekunde, osvrnemo na istorijsku veličinu kluba. Budući da iznad Beogradske arene stoji i sigurnost u vidu trogodišnje licence, potencijala da se produži uplivom NBA mašinerije na Stari kontinent, ne postoji ni opravdanje da se nastavi trenutnim putem. Nije zgoreg pomenuti - navijači ne očekuju kozmetičke promene, već potpuno novi kurs Parnog valjka.
Srećom, pozitivan primer Ostoji Mijailoviću i Žarku Paspalju nalazi se u istoj ligi, imena Žalgiris. Manji budžet, bolji rezultati - pomislili su mnogi - zbog čega ostali, slične platežne moći i identičnih okolnosti van parketa, ne prepišu sistem? Sramote nema, niko nije nepogrešiv. Glavni problem je što su Litvanci „preuzeli” način rada od ovdašnjih stručnjaka, dok se srpska škola udaljila od sopstvenog produkta - bizarno.
Paulijus Jankunas, legendarni centar ekipe iz „Zelene šume” i sadašnji predsednik giganta, zdravorazumski je prepoznao da publika ne može da se identifikuje sa velikim brojem stranaca, umnogome i prethodnici 41-godišnjaka. Slikovito pojednostavljeno na primeru Parnog valjka, Džabarija Parkera i Sterlinga Brauna, na primer, nije sramota da koračaju prestonicom Srbije posle šest uzastopnih poraza od 20 razlike, ali Vanju Marinkovića, Arijana Lakića ili Alekseja Pokuševakog jeste - odrasli su sa usađenim osećajem odgovornosti.
Ali, nevolje nastaju jer manjina srpskih pojedinaca ne može da „prevaspita” većinu i dočara im na valjan način funkcionisanje u Beogradu. Nedvosmisleno, nisu krivi ni stranci - učeni su odmalena drugačije.
OPŠIRNIJE U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
