U poslednje vreme među najcenjenije sportske radnike u gradu na desnoj obali Save ubraja se Miloš Adamović (38) koji je nedavno završio uspešnu fudbalsku karijeru, a sada obavlja dve značajne funkcije u dva različita sporta. Pre dve godine, pravo iz kopačkiu, seo je u fotelju sportskog direktora Mačve, a ubrzo je imenovan i za predsednika šabačkog KK Džokej klub, najuspešnijeg u Srbiji kad je u pitanju galopski sport.
Obe odgovorne funkcije obavlja uspešno, što mu ne smeta da vodi sadržajan porodični život, povremeno rekreativno jaše, ali i da odigra poneku utakmicu u nižim ligama.
- Kad pričamo o fudbalu kome sam posvetio najveći deo života, imam veliku inspiraciju i želju za dokazivanjem, sada iz nove perspektive. Funkcija sama po sebi i nije toliko bitna, koliko dokazivanje u iznalaženju talentovanih fudbalera. Posebno mi prija kolektivni duh koji negujemo i tom prilikom uvažavam mišljenje kolega iz uprave jer više očiju bolje vide. Primer uspešnog rada je i sezona u toku, munjevito smo posle poraza od RFK Grafičara, u prvom kolu, u hodu korigovali početne planove, obavili dopunsku selekciju i zavredeli poziciju jednog od glavnih kandidata za plasman u Super ligu - kaže Adamović.
U prvi plan ističe sistematičnost u radu.
- U ovom poslu kontinuitet i sistematičnost su najbitniji. Od prvog dana znamo šta želimo i to realizujemo. Pre dve godine bili smo u zoni ispadanja, ali na proleće smo izborili plasman u plej-of. Prošlo prvenstvo odigrali smo u jačem ritmu, dogurali do baraža u kojem nas je dvadesetak minuta delilo od velikog slavlja. Letos smo podigli lestvicu uspeha i krenuli u pohod na prva dva mesta. Sve ostvarujemo sa skromnim budžetom u odnosu na rivale, oslanjajući se na sopstvene kadrove i neafirmisane igrače sa strane. Konkurencija je uvek bitna, ali doza lokal patriotizma je, takođe, pristuna. U glavnom, mladići iz naše škole i one koje dovedemeo sa strane moraju kvalitetom i radom da izbore mesto u timu.
Šapčani poslednja dva kola plej-ofa dočekuju na drugom mestu, sa bodom ispred Voždovca, a za 2. maj zakazan je veliki derbi.
- Povratak u elitu više je nego realan. Ono što smo do sada ostvarili potvrda je kvalitetnog i napornog rada, ali i pozitivne atmosfere, brižljivo je stvaramo i negujemo. Da je bilo malo više sreće i koncentracije već bismo se radovali plasmanu u Super ligu, a ovako smo fokusirani na pozitivan rasplet u finišu, pre svega na utakmicu sa Voždovcem.
Od pre dve godine je predsednik KK Džokej klub Šabac, što nije iznenađenje za ljubitelje sporta koji ga u šali, zbog ljubavi prema konjima, nazivaju i šabačkim Nikolom Jokićem.
- Konji su moja velika ljubav koju mi je u ranom detinjstvu usadio deda Jezdimir i koja me nikada nije napuštala, kad sam imao priliku posedovao sam bar jedno rasno grlo. Pre dve godine, počastvovan sam izborom za predsednika šabačkog kluba, naslednika Kola srpskih jahača Knjaz Mijailo (osnovan 1886), kao preteče svih sportskih kolektiva u našoj zemlji. Velikim angažovanjem i uz pomoć gradske uprave mnogo toga smo ostvarili i imamo čime da se pohvalimo. U prošloj godini organizovali smo sedam trkačkih dana koji su nam doneli kvalitetne trke i privukli veliki broj gledalaca. Kao i uvek, najznačajnije su nam bile Mišarske svečanosti, tokom kojih su, u dva dana, istrčane naše najpoznatije trke Memorijal kralja Aleksandra, Šabački derbi, Šabačka milja, Trka amazonki...
Organizovanje trka je zahtevan posao.
- Neophodno je uskladiti različite interese vlasnika sa jedne, trenera i jahača sa druge strane, a da sve to zadovolji ljubitelje trka i da ih privuče na tribine. U štalama na našem hipodromu trenutno se nalazio više od 120 grla u treningu, što nas čini najvećim trening centrom u Srbiji. Istaknuti član naše uprave je Bojan Šendeković, trener bez premca u ovom delu Evrope. Za razliku od drugih hipodroma, prilikom upisa za trke nemamo problema sa deficitom, već sa viškom prijavljenih grla. Poštujući vekovnu tradiciju, i ove godine smo na Vaskrs otvorili trkačku sezonu. Prvi dan bio je uspešan i prisustvovalo je višem hiljada ljudi, nema razloga da tako ne bude i ubuduće.
I pored fudbalskih aktivnosti veliku pažnju poklanja sveobuhvatnom razvoju konjičkog sporta.
- Tokom zime u Srbiju je stiglo više od 100 rasnih grla iz Engleske, Francuske, Irske i Nemačke, što će sigurno pojačati konkurenciju i poboljšati kvalitet. Svesni činjenice da nemaju svi odgajivači sredstava da pazare u inostranstvu, trudimo se da šansu ukazujemo i domaćim grlima. U svakom trkačkom danu, bar jedna trka je rezervisana baš za domaća grla, a da nisu za potcenjivanje primer su Eldorado i Mister Basa, u poslednje vreme osvojili su sve važnije trke kod nas, ali i u Mađarskoj. Za odgajanje konja najvažnija je ljubav, otkada sam potpisao prvi profesionalni ugovor u instranstvu uvek imam dva ili tri grla. Mogu da se pohvalim da je moj trogodac Kiprios prošao prvi kroz cilj na prvoj ovogodišnjoj trci za domaća grla. To mi je ogromna satisfakcija za uloženi trud i sredsrttva da nastavim da se bavim ovim hobijem - jasan je Adamović.
SIN ANDRIJA OČEVIM STOPAMA
Mladi sportski radnik odaje utisak zadovoljnog čoveka.
- Pokušavam da spojim profesiju i lične afinitete i za sada to mi uspešno ide. Srećno samo oženjen i sa suprugom Jovanom imam sinove Vukana (5) i Andriju (11), koji već uvelika trenira fudbal. Iz porodičnog gnezda crpim pozitivnu energiju i prenosim je na posao, odnosno sport. Uspesi Mačve, kao i konjičkog kluba, samo upotpunjuju pozitivan utisak i čine me srećnim i zadovoljnim - jasan je Adamović.
DOMAĆA ŠKOLA U PRVOM PLANU
Mačva se kroz istoriju vezivala za sopstvenu školu fudbala.
- Svi smo, hteli to da priznamo ili ne, emotivno vezani za domaće igrače. Tu u prvi plan ističem veterana Igora Ristivojevića koji nije imao veliku minutažu, ali ogromnim iskustvom i znanjem davao je doprinos stabilnosti ekipe. Istakli su se Luka Pejović, Boško Vraštanović i Nemanja Stevanović. Stiče se utisank da je najviše napredovao kapiten Slobodan Sladojević, a iz kategorije bonusa nametnuo se Đorđe Đorđić. Golman Miloš Savić, sjajnim odbranama u Kupu Srbije, ispisao je klupsku istoriju. Pomenio bih i Luku Nikolića, dao je veliki doprinos odrađujući jedan od najtežih zadataka u fudbalu, jer je po potrebi igrao na različitim pozicijama. Paralelno sa prvim timom pokušavamo da unapredimo i rad mlađih selekcija u uverenju da ćemo produžiti rad nepresušnog izvora talenata u Šapcu - jasan je Adamović.
GEMOVIĆ, NIKOLIĆ, ERGELAŠ...
Dobrim rezultatima u ovoj sezonu doprineo je uspešan letnji prelazni rok, odrađen je u skladu sa skromnim budžnjtom.
- U startu je bilo bojazni jer smo u juriš na vrh tabele krenuli sa novajlijama iz klubova nižeg ranga. Ispostavilo se da je vraćanje Miodraga Gemovića i dovođenje Marka Nikolića, Mitra Ergelaša, Darka Terzića, Ivana Gvozdenovića, Vladimira Ilića i golmana Koste Rakonića bio pun pogodak, brzo su se uklopili. To pokazuje da kao klub imamo dobar sistem, svakom pojedincu daje priliku da se pokaže u najboljem svetlu. Očekujem da tako bude i ovoga leta kad postanemo članovi elitnog društva - kaže Adamović.
NIŠTA BEZ INFRASTRUKTURE
Šabački hipodrom je veliki sportski kompleks na više desetina hektara čije održavanje je zahtevan posao.
- Kad samo pomislim na košenje travnatih površina i održavanje živih ograda odmah me asocira na Sizifovski posao. Klubu i infrastrakturi poklanjamo najveću pažnju. Možemo da se pohvalimo najkvalitetnijom travnatom stazom koja ima savremeni sistem navodnjavanja. Renovirali smo i radnu, peščanu stazu, ako i zaštitnu ogradu. Potpuno su preuređene džokejske svlačionice, sudijski toranj i glavna tribina. Obezbedili smo i boksove za prijem gostujućih grla i po tridesetak u jednom danu. Sve to podiže nivo kvaliteta trka, a ujedno privlači zaljubljenike u rasne galopere da posećuju naš hipodrom i tokom radnih dana, uživajući u njihovoj lepoti i treninzima.
KARIJERA ZA PONOS
Igračku karijeru Adamović je počeo u Mačvi, ali talenat je brzo izbio u prvi plan, pa je kao petnaestogodišnjak prešao u OFK Beograd, gde ga je trenirao Mitar Mrkela. Kao tinejdžer, zaigrao je za prvi tim Romantičara, da bi sa 21 godinom prešao u moldavski Šerif, koji je tada izborio plasman u Ligu Evrope, posle pobede u duelu sa zagrebačkim Dinamo, a Adamović bio jedan od najboljih na terenu.
Sledeća stanica bila mu je Polonija iz Varšave i ostao dve sezone. Igrao je i za Taraz i Sumkar iz Kazahstana, Ravan Baku iz Azerbejdžana, izraelsku Hapoel Petah Tikvu i mađarski Vašaš. Posle povratka u Srbiju branio je boje Radnika iz Surdulice i Mladost iz Lučana, a za matičnu Mačvu odigrao je šest sezona, od kojih četiri u najvišem rangu. Tokom proleća 2024. istovremeno je bio igrač i sportski direktor crveno-crnih.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
