Spartak je šampion Srbije! Golubovi lavljeg srca odleteli su korak dalje u odnosu na prošlu godinu i prvi put u klupskoj istoriji poneli zvanje državnog prvaka. Četa Vladimira Jovanovića je posle produžetka bila bolja od vrlo dobrog FMP-a – 76:73.
Zvanje heroja drugog najvećeg grada Bačke zvučalo je isuviše dobro u glavi Olivijea Hanlana. Kanađanin nije želeo da se olako odrekne takvog epiteta ni u uvodnim minutima velikog finala. Uzavrela krv sjajnog beka i slika pobedonosonog pogotka protiv Crvene zvezde u podsvesti, bili su gorivo da as Golubova naudi i FMP-u već u početnoj deonici. Kao brzi voz Hanlan je tutnjao reketom rivala i bez promašaja iz igre brzo sakupio 10 poena. Bravure košgetera plavo-belih rezultovale su i ranom prednošću Spartaka – 24:17.
Iako četa Vladimira Jovanovića nije uspela da ozbiljnije naplati propuste rivala i vođstvo učini osetljivijim, Subotičani su mahom kontrolisali dešavanja na terenu.
Kako to obično i biva kad Panteri iz Železnika odu u lov domaćim parketima, „najsmrtonosniji” po rivala bio je Filip Barna. Krilo FMP-a je u tim trenucima samostalno održalo formalnog domaćina u relativno nadoknadivom deficitu.
Minut odmora Saše Nikitvoića i primena „zone 2-2-1” urodili su plodom u završnih nekoliko minuta druge četvrtine. Beograđani su konačno uspeli da ukrote, prethodno nezaustavljive, napade Spartaka i tako neznatno umanje prednost pred odlazak na veliki odmor – 34:41.
Ponovno istrčavanje aktera iz tunela nije donelo mnogo promena u dešavanjima na terenu. Uvodni minuti drugog poluvremena protekli su u monotonoj razmeni poena i dobrih odbrana, a rezultatsko odstojanje je ostalo manje ili više nepromenjeno. Takav ritam, sasvim logično, više je odgovarao Subotičanima koji su negovali prednost nekoliko poseda. Vreme je neumorno „curilo” na semaforu Čaira i bilo glavni saveznik čete Vladimira Jovanovića. Visok let Golubova u smiraj treće deonice, obezbedio je ekipi sa severa Bačke i maksimalnu prednost pred ulazak u odlučujući kvartal – 63:50.
Finalni period igre, ipak, nije počeo onako kako su se nadali momci u beloj opremi. Post Spartaka u četvrtoj deonici trajao je četiri minuta, a FMP je gotovo prepolovio zaostatak.
Hrabra igra čete Saše Nikitovića uslovila je izjednačenje – 68:68 u poslednjim trenucima meča, a produžetak je bio neophodan u potrazi za novim šampionom Srbije.
Ipak, u dodatnih pet minuta, Subotičani su se vratili stvarima koje su ih prethodno dovele u pol poziciju, bili su pribraniji, koncentrisaniji i bolji, na kraju slavili prvi veliki trofej u klupskoj istoriji – 76:73.
NIKITOVIĆ: ČESTITAM SPARTAKU NA TITULI, ZASLUŽENOJ ILI NE…
Saša Nikitović bio je zadovoljan celokupnom sezonom FMP-a, ali deluje i da žali zbog propuštene prilike za osvajanjem trofeja.
- Čestitam Spartaku na tituli, zasluženoj ili ne… Naša utakmica u finalu svakako jeste za analizu. Napravili smo neke greške, pripisao bi ih neiskustvu, jer je ovo prvo finale za moje igrače. Smatram da smo pokazali da nikada ne odustajemo. U poslednjoj deonici smo ubacili u sedmu brzinu od ukupno pet. Rivalu smo dopustili da samo tri puta poentira za celu četvrtinu, što je, naravno, znak našeg karaktera – objasnio je Nikitović.
Delovalo je da strateg FMP-a nije bio zadovoljan „podeljenom pravdom”.
- U produžetku je bilo mnogo grešaka i FMP-a i Spartaka i još jednog od aktera. Ne možemo da zaboravimo da postoji pet igrača s jedne, pet igrača s druge strane, ali i tri moja dugogodišnja prijatelja koja su delila pravdu na ovoj utakmici. Ne zameram im ništa trenutno, i oni su ljudi i greše, kao i igrači i mi treneri. Smatram da su obe ekipe bile lošije u dodatnih pet minuta, ali da ni sudijski trojac nije bio na nivou. Protivničkim igračima je dvaput sviran prekršaj na šutu za tri poena, a nama nije. Čudan kriterijum. Možda je to moglo da bude drugačije, da napravi razliku, ali…
Potom je trener Pantera bio upitan da objasni kontroverzan početak izlaganja, kad je možda sugerisao da Subotičani nisu zaslužili titulu.
- Iskreno čestitam igračima i struci Spartaka, što sam im rekao i u lice, a oni su meni rekli nešto drugo. Zato sam i pomenuo „zasluženo ili ne”, iz mog ugla svakako zasluženo. Čestitam naravno i mojim momcima na izvanrednoj sezoni u obe lige – zaključio je Nikitović.
Jovanović: Trofej – produkt trogodišnjeg rasta
Vladimir Jovanović je bio veoma ponosan na izabranike zbog istorijske titule, ali još više zbog samog puta koji je prošao sa igračima u plavo-belom dresu.
- Pre svega bih čestitao ekipi FMP-a na odličnoj utakmici i izvanrednoj sezoni. Naravno, zahvalio bih se protivniku na fer i korektnom ponašanju pre, za vreme i posle utakmice. Odnos ekipa na terenu i van njega, bio je reper za sve ostale kako sport treba da izgleda. Naravno čestitao bih i mom timu. Ponosan sam kako smo se uzdigli u finišu sezone, posle velikog pada i brojnih oscilacija. Smatram da je naše zajedništvo i međusobna vera mojih igrača uticala da budemo bolji većim delom utakmica i protiv Crvene zvezde i protiv FMP-a – obrazložio je trener Golubova.
Kako je govorio mentor Vladimira Jovanovića, legendarni Duško Vujošević – ljudski kvaliteti su uvek važniji od košarkaških, što je potvrdio i strateg Subotičana.
- Grešili smo, ali smo mnogo i rasli u poslednje tri sezone, a rezultat toga je i ova titula. Možda smo napravili neke propuste što se tiče igračkih kvaliteta, ali ne i što se tiče ljudskih. Svih 13, 14 momaka je izvanredno. Sebe inače smatram teškim čovekom, ali mislim da sam uz njih i sam porastao kao osoba. Ova titula je samo plod našeg rada i zajedničkog duha. Hvala svim ljudima u klubu, igračima i navijačima... Mnogo sam srećan zbog svih njih – objasnio je Jovanović.
BARNA MVP FINALA
MVP finala je Filip Barna. As FMP-a nije uspeo da pomogne timu iz Železnika da dođe do trofeja, ali je za briljantno izdanje dobio utešnu, MVP nagradu. Povremeni reprezentativac Srbije ubacio je 27 poena, a uhvatio je i osam lopti i podelio dve asistencije.
POLA VEKA POSTA
Spartak je sinoć okončao preko pola veka posta srpskih klubova, ne računajući večite rivale. Prvi put još od sezone 1972/73. neki srpski klub, koji nije Crvena zvezda ili Partizan je podigao trofej državnog prvaka.
OSVETA REBRAČI
Nerado se sećaju navijači Spartaka 1995. godine i finala Kupa Jugoslavije, kad je voljeni klub propustio odličnu priliku da se domogne prvog velikog trofeja.
Tada je u finalu bolji bio Partizan, a koban po Subotičane legendarni reprezentativac – Željko Rebrača.
Centar crno-belih je s 15 poena predvodio velikana iz Beograda do pobede – 84:81 i titule namenjene osvajaču Kupa.
Više od 30 godina posle bolnog poraza, Spartak je bio odlučan da se u finalu KLS-a domogne prvog značajnijeg pehara, a pred njim je ponovo stajao jedan Rebrača, ovog puta Filip, sin nekadašnjeg centra.
Za razliku od oca krilo FMP-a nije bio uspešan u nameri da zaustavi Subotičane.
ILIĆ GOSPODARIO REKETOM
Iako je poenterski, čak i skakački, učinak Dalibora Ilića bio prilično skroman u finalnom okršaju sa FMP-om, krilni centar Golubova bio je jedan od heroja pobede i velikog uspeha Subotičana. Nekadašnja uzdanica Crvene zvezde je u potpunosti gospodario vlastitim reketom i elitnom defanzivom bio ključ odbrambene klinike Vladimira Jovanovića.
Ilić je tokom utakmice akumulirao čak četiri blokade, još nekoliko puta bio „na lopti” i uticao na promašaje rivala.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
