Dragana Cvijić, jedna od najboljih irgačica koje je Srbija ikada imala, u Budimpešti je odigrala poslednju utakmicu u blistavoj karijeri. Njeno povlačenje sa terena ne predstavlja samo kraj jedne velike sportske priče, već i kraj jedne generacije koja je godinama bila zaštitni znak srpskog rukometa.
Dragana je tokom karijere ostavila dubok trag gde god je igrala. U dresu Srbije ostvarila je jedan od najvećih uspeha u istoriji našeg ženskog rukometa, osvojivši srebrnu medalju na Svetskom prvenstvu 2013. godine. Bila je jedan od stubova reprezentacije, igračica na koju su se saigračice i stručni štab uvek mogli da se oslone i u najtežim trenucima. Njena borbenost, energija i nepokolebljiv karakter bili su sinonim za tim koji se nikada nije predavao.
Na klupskom nivou ostvarila je rezultate o kojima mnogi sportisti mogu samo da sanjaju. Osvojila je dve titule Lige šampiona, potvrdivši kvalitet na najvećoj evropskoj sceni i svrstavajući se među najtrofejnije rukometašice sa naših prostora. Godinama je igrala na vrhunskom nivou, predstavljajući Srbiju u najvećim evropskim klubovima i ostavljajući trag svojom požrtvovanošću, snagom i profesionalizmom.
Ono po čemu će je ljubitelji rukometa možda i najviše pamtiti jeste njena neverovatna borbenost. Dragana nikada nije birala lakši put. Uvek je igrala srcem, davala poslednji atom snage za svoj tim i bila primer kako se bori za grb, saigračice i cilj koji je pred ekipom. Bez obzira na rezultat, protivnika ili okolnosti, na terenu je ostavljala maksimum, zbog čega je stekla poštovanje saigračica, rivala i navijača širom Evrope.
Njena poslednja utakmica u Budimpešti bila je mnogo više od običnog meča. Bila je to prilika da se oda priznanje jednoj izuzetnoj karijeri, godinama odricanja, velikim pobedama, ali i svim teškim trenucima koje je uspešno prevazilazila. Bio je to oproštaj od igračice koja je svojim radom, karakterom i rezultatima obeležila jednu eru.
Njenim odlaskom sa terena simbolično je stavljena tačka na generaciju rukometašica koja je donela neke od najvećih uspeha našem rukometu. Kraj karijere Dragane Cvijić označava i kraj jedne epohe, ali i podsećanje na vreme kada je Srbija imala tim koji je mogao da se nosi sa najboljima na svetu. Iako se jedna velika priča završava, ono što je Dragana ostavila iza sebe ostaje trajna vrednost i inspiracija budućim generacijama.
Na oproštaju od Ferencva i rukometa Dragana je imala ovacije pune dvorane, aplauz je trajao punih deset minuta, a cveće joj je uručila dugogodišnja saigračica iz reprezentacije, Andrea Lekić. Bilo je to iznenađenje koje je Ferencvaroš priredio Dragani, a i ona sama je ostala zatečena...
-Kad se nisam šlogirala, nisam očekivala Andreu, sve mi je bilo mutno pred očima i mislila sam da će mi srce stati kad sam je ugledala. Samo sam je jako zagrlila i rekla da me ne pušta jer ću pasti – bile su prve reči Dragane Cvijić po završetku utakmice.
Kroz suze, gotovo u dahu, Dragana je nastavila:
-Nisam znala da će biti ovako teško, ali kad sam se probudila osetila sam neku tremu, pre nego što sam izašla na teren tresla sam se... Mislila sam je ovo dosta lakše, ali emocije su me savladale i kao da još uvek nisam svesna da je ovo poglavlje života okončano.
Šta dalje?
-Odmor, pa da se „bacim“ na nove izazove. Biću trener – rekla je sjajna igračica.
Hvala, Dragana, za svaku borbu, svaki gol, svaki blok i svaki trenutak ponosa koji si donela srpskom rukometu. Veliki šampioni odlaze sa terena, ali njihovo ime zauvek ostaje deo sportske istorije.
REKA NAVIJAČA ČEKALA AUTOGRAM
Posle utakmice, navijači su tradicionalno sišli na teren i fotografisali se sa igračicama, najveća gružva i red, bio je baš kod Dragane Cvijić.
Strpljivo je sjajni pivotmen čekala dok je reka navijača prilazila za autogram, fotografiju, da joj da poklon... Tek posle sat vremena gužva se razišla, a Dragana je poslednji put izašla kao igračica sa terena dvorane u Budimpešti.
ANDREA LEKIĆ: JEDNA OD NAJBLISTAVIJIH KARIJERA
Nikada Srbija nije imala bolji tandem od Dragane Cvijić i Andree Lekić. Saradnja ove dve igračice kako u klubovima, tako i u reprezentaciji je bila savršenstvo rukometne igre, a njihove asistencije i golovi i danas su udarni na mnogim špicama.
Pratile su se kroz karijeru njih dve, gotovo neverovatno, igrale su zajedno u Krimu u dva navrata, Bukureštu, Vardaru, Ferencvarošu i činile najbolji tandem u Ligi šampiona. Njihova povezanost na terenu je bila čista magija.
Andrea Lekić se prošle sezone oprostila od rukometa, a unedelju je bila u Budimpeštu i uživala u poslednjim minutima igračke karijere, mlađe koleginice.
- Ovo je veoma emotivan dan. Posle toliko godina zajedničkog igranja mogla sam da se poistovetim sa svakom emocijom koju je Dragana proživljavala. Bila mi je neizmerna čast i zadovoljstvo što smo delile teren i igrale zajedno u reprezentaciji i u nekoliko ekipa. Dragana ima bezbroj razloga da bude ponosna na sve što je uradila. Njena karijera je sigurno jedna od najblistavijih i najboljih kojima smo imali prilike da svedočimo - rekla je Andrea koja, takođe, nije krila suze.
MARIJA SIMIĆ NA POSLEDNjEM ŠUTU
Ferencvaroš je poslednju utakmicu u sezoni odigrao protiv Sombatelija i pobedio ubedljivim rezultatom 39:22. Najefikasnija na utakmici bila je Dragana Cvijić koja je postigla osam golova.
Na suprotnoj strani, gol rivala čuvala je reprezentativka Srbije, Marija Simić, koja pred kraj utkamice bije bila na terenu. Međutim, zatražila je od trenera da stane gol i bude deo istorije, kad je Dragana postizala poslednji pogotak u karijeri.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
