Strpljen – spasen, krilatica koja bi malo češće mogla da ima primenu i na Malom Kalemegdanu… U nameri da se domogne evropske slave, Crvena zvezda je u protekloj dekadi pokrenula sijaset različitih, ne preterano uspešnih, projekata. Crveno-beli su pokušavali da grade od temelja, potom, ubrzo shvatali da im se ideja ne dopada i da to, ipak, nije „ona prava”.
Odlaskom Saše Obradovića i eliminacijom u domaćim takmičenjima, stavljena je tačka na još jedan takav poduhvat. Osnova je ponovo bila dobra, ali je izostanak rezultata pokvario ukupnu sliku i predstavljao povod da se još jednom krene iz početka.
Upražnjeno mesto trenera Crvene zvezde, ovog puta zauzeo je Ibon Navaro. Španac je neminovno važan dodatak timu s Malog Kalemegdana i jedno od najboljih rešenja za kojim je uprava kluba mogla da posegne u ovom trenutku. Pedesetogodišnji strateg je prethodno u Malagi pokazao da može da uspostavi pravi sistem i ostvari rezultate. Deluje kao da bi upravo Navaro mogao da bude čovek koji će da napravi iskorak, samo ukoliko mu se pruži adekvatna šansa, ukaže poverenje i da vreme.
Ipak, poučeni prethodnim iskustvima, možemo da zaključimo da strpljenje nije baš jača strana crveno-belih. O tome svedoči i neverovatan podatak da je Crvena zvezda od 2018. promenila čak 10 trenera… Dušan Alimpijević, Milenko Topić, Milan Tomić, Andrija Gavrilović, Saša Obradović, Dejan Radonjić, Vladimir Jovanović, Duško Ivanović i Janis Sferopulos su na svojoj koži osetili da se neuspeh ne prašta na Malom Kalemegdanu.
Primera radi, šampion Evrope – Olimpijakos je u identičnom intervalu promenio samo tri stručnjaka. Isto su uradili i Real Madrid, Olimpija Milano i Makabi iz Tel Aviva. Kvartet klubova koji kombinovano ima 24 kontinentalne titule bilu su najstrpljiviji prema šefovima struke u prethodnom periodu.
Ne računajući apsolutnog rekordera – Crvenu zvezdu (10), najviše trenera u proteklih osam godina je promenio Panatinaikos. Iza Zelenih je nekoliko kriznih godina tokom kojih su imali čak sedam različitih stručnjaka… Zanimljivo je i da su pripadnici „visokog društva” evropske košarke od 2018. u proseku imali 5,2 promene na klupi. To znači da su beogradski crveno-beli stručnjake smenjivali duplo češće u odnosu na ostale evroligaše. Ukupno 10 trenera, a čak 11 promena, s obzirom na to da je Saša Obradović u dva mandata predvodio Crvenu zvezdu, enormna je cifra za standarde druge najjače lige sveta. Komparacije radi, večiti rival, Partizan, izbrojao je samo pet trenerskih smena u tom vremenskom periodu.
Stiče se utisak da su upravo kontinuitet i sistemski rad nešto što je crveno-belima nedostajalo prethodnih godina, kako bi ostvarili evropske ambicije. Prečeste promene trenera, samim tim i timskog identiteta rezultovale su slabim tranzicionim periodima i izostankom rezultata.
Pred Crvenom zvezdom je novi početak sa Ibonom Navarom, a upravo od faktora poverenja i vremena mogao bi da zavisi i uspeh celokupnog projekta.
KONTINUITET - PUT USPEHA
Olimpijakos, Real Madrid i Fenerbahče su se u godinama za nama ustalili kao učesnici fajnal-fora. Upravo ovi evropski velikani bili su strpljivi sa svojim trenerima i verovali u njihovu filozofiju i ideje. Real Madrid i Olimpijakos su od 2018. promenili samo po tri trenera – najmanje u Evropi, dok su istanbulski Kanarinci to učinili pet puta. Takođe, Barselona je promenila pet trenera, baš kao i Valensija ili Hapoel Tel Aviv – učesnici prošlosezonskog plej-ofa. Timovi koji su ređe menjali šefa struke imali su uspešnije sezone u prethodnih nekoliko godina, što samo svedoči o važnosti kontinuiteta i postojanju sistema.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
