„Rad u mojoj duši do kraja života”

Iako je bio velika nada Crvene zvezde, Duško Ajder je punu afirmaciju doživeo u Radu. Rođen je 6. decembra 1958. u Beogradu. I danas je čvrsto vezan za glavni grad Srbije.

- Kratko sam boravio u inostranstvu, skoro ceo život sam u Beogradu. Družim se sa prijateljima, vršnjacima, najčešće sa nekadašnjim fudbalerima. Drugujem s njima i uživamo u lepotama srpske metropole - priča Duško Ajder.

Početak njegove karijere nagoveštavao je da će izrasti u Zvezdinog velikana.

- Počeo sam sa 11 godina u Hajduku sa Liona. Postojao je čovek koji je obilazio škole i tražio talentovanu decu. Tako je i mene primetio na prvenstvu škole „Ćirilo i Metodije”. Pozvao je mene i još nekoliko dečaka. Otišli smo na godinu dana u Hajduk. Onda me primetio Toma Milićević i pozvao me da pređem u Crvenu zvezdu, gde sam proveo period od 1972. do 1978. godine, kad sam prešao u Rad.

Nekadašnji defanzivac bio je deo generacije koju su činili Milan Janković, Nedeljko Milosavljević i ostali.

- Odigrao sam samo jednu takmičarsku utakmicu za prvi tim Crvene zvezde, u Sarajevu protiv Željezničara. u dresu reprezentacije Jugoslavije povredio sam meniskus. Morao sam na operaciju. Oporavak je trajao pola godine. Hteli su me Olimpija i Rijeka, nisam hteo da idem iz Beograda. Otišao sam na dokazivanje u Rad. Svi su verovali da ću se uskoro vratiti u Zvezdu, ali sam ostao na Banjici.

Šansu koju je čekao u Ljutice Bogdana Ajder je dobio u Crnotravskoj. Postao je jedan od najpoznatijih igrača Rada. Biranim rečima govori o vremenu provedenom među Građevinarima.

- Bio je to prelep period, koji se za mene malo i produžio. Zatekao sam tamo divno društvo: Kantara, Radojičića, Spasića, Kokovića... Dosta njih je bilo u Zvezdi i Partizanu, pa su došli u Rad. Druženje je bilo izvrsno, neki su se znali iz srednje škole i sa fakulteta. Uglavnom, svi smo bili iz Beograda. Za mene je to nezaboravan period.

Tim nebeskoplavih u to vreme činili su Dušan Milinković, Bogdan Korak, Čedomir Đoinčević...

- Kasnije su stigli mlađi. Đukić, Radača, Milinković, Vladimir Jugović, koji je došao na pozajmicu iz Zvezde. Bilo je tu mnogo kvalitetnih igrača i kad smo igrali u Drugoj ligi, do 1987. Mnogi su studirali, među njima i ja. Drugarstvo je bilo na prvom mestu, vladala je sjajna atmosfera.

Ajder je leta 1991. tišao je u Tursku, gde je igrao za Ankaraguču. Lepa iskustva nosi iz tog perioda.

- Kad sam došao tamo, imao sam već 32 godine. Dočekali su me Radača, Zija Švrakić i Šabotić. Ljudi su voleli fudbal, stadioni su bili puni. Teško sam se uklopio, igrao sam u defanzivi. Pošto je to bilo pri kraju karijere, igrao sam opušteno. Turci su bili gostoljubivi, a naša ambasada otvorena. Bilo je prelepo.

Duško je igrao je i za portugalsku Leku.

- Tamo je bilo još lepše. Proveo sam dve godine u Portugaliji. Doveli su me na nagovor mog kuma Čede Đoinčevića. Tamo su bili i Filipović, Drašković i mnogi igrači sa prostora nekadašnje Jugoslavije. Uživala je cela porodica. Okeanska zemlja sa prelepim plažama. Onda sam ponovo povredio meniskus, što je bio signal da završim karijeru. Imao sam 36 godina.

Ajder danas živi, radi i stvara u rodnom Beogradu.

- Imao sam firme sa prijateljima, bio je to biznis. Sada sam penzioner, kao i supruga već dve godine. Deca su u inostranstvu. Značajan broj veterana Rada išao je na poziv Marka Nikolića u Atinu. Prisustvovali smo osvajanju titule AEK-a. Imam kontakte sa nekadašnjim saigračima, viđamo se kad nam situacija dozvoli.

I dalje održava kontakte i sa nekadašnjim saigračima iz Zvezde. Kaže da ima prisne odnose sa najtrofejnijim srpskim klubom.

- Sekciju veterana vodili su Kantar i Saša Marković. Sada su tamo neki drugi ljudi: Boško Đurovski i Neđa Milosavljević. Odem povremeno. Imam odlične kontakte sa njima. Nažalost, učestale su i komemoracije, pa se i tada viđamo.

U najavi – veliki Duško Ajder. Na terenu isto tako, samo u dresovima drugih klubova, a ne njegove Crvene zvezde. Išao je težim putem do cilja, ali je do njega stigao. Kao pobednik!