Zukić: Samo nebo biće iznad nas

Povratak Dejana Zukića u Vojvodinu postao je jedna je od najupečatljivijih priča ovog leta. Mladić, rođen u Bačkom Jarku, koji je fudbalski ponikao na „Karađorđu”, a potom izgradio i uspešnu inostranu karijeru noseći dres austrijskog Volfsbergera, vratio se kući i to, što nije tipično za ovdašnji fudbal, u najboljim godinama, pošto ih ima 25.

Put povratka protekao je gotovo kroz filmski zaplet: pre samo dva meseca sve je to delovalo gotovo nemoguće, kao fantazija, a onda…

– Kad sam prvi put dobio poziv iz Novog Sada, zaigralo mi je srce - objasnio je reprezentativni vezista. - To se desilo pre tačno dva meseca, predsednik Vojvodine Dragoljub Zbiljić me je pozvao i pitao da li bih želeo da se vratim. Rekao sam mu da bih to voleo, ali, istovremeno, da mislim da je to veoma teško izvodljivo. Ne zbog mene, već zbog čitave situacije, moje dobre sezone i nepoznanice da li uopšte može da se razgovara sa austrijskim klubom. U tom trenutku delovalo mi je neverovatno da će se sve završiti ovako kako se završilo, ali, kako se približavao kraj sezone i početak prelaznog roka, postajalo je sve jasnije da se vraćam kući, na svoj teren i u svoj klub.

Iako su za njega postojala interesovanja klubova iz nekih drugih evropskih zemalja, među kojima su se pominjali ozbiljne ekipe iz Engleske i Francuske, Zukić nije imao dilemu kad mu se ukazala prilika da ponovo obuče crveno-beli dres Stare dame.

– Danas svi igrači gledaju šta je najbolje za njih, što je i normalno. U ovom trenutku sam procenio da je za mene najkorisnije da se vratim u matični klub. Znam kakve su ambicije Vojvodine, koliko ova ekipa može, jer dosta momaka poznajem, a poznajem i sebe. Verujem da ćemo se brzo uklopiti i da nam je samo nebo granica.

OPŠIRNIJE U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU