Повратак Дејана Зукића у Војводину постао је једна је од најупечатљивијих прича овог лета. Младић, рођен у Бачком Јарку, који је фудбалски поникао на „Карађорђу”, а потом изградио и успешну инострану каријеру носећи дрес аустријског Волфсбергера, вратио се кући и то, што није типично за овдашњи фудбал, у најбољим годинама, пошто их има 25.
Пут повратка протекао је готово кроз филмски заплет: пре само два месеца све је то деловало готово немогуће, као фантазија, а онда…
– Кад сам први пут добио позив из Новог Сада, заиграло ми је срце - објаснио је репрезентативни везиста. - То се десило пре тачно два месеца, председник Војводине Драгољуб Збиљић ме је позвао и питао да ли бих желео да се вратим. Рекао сам му да бих то волео, али, истовремено, да мислим да је то веома тешко изводљиво. Не због мене, већ због читаве ситуације, моје добре сезоне и непознанице да ли уопште може да се разговара са аустријским клубом. У том тренутку деловало ми је невероватно да ће се све завршити овако како се завршило, али, како се приближавао крај сезоне и почетак прелазног рока, постајало је све јасније да се враћам кући, на свој терен и у свој клуб.
Иако су за њега постојала интересовања клубова из неких других европских земаља, међу којима су се помињали озбиљне екипе из Енглеске и Француске, Зукић није имао дилему кад му се указала прилика да поново обуче црвено-бели дрес Старе даме.
– Данас сви играчи гледају шта је најбоље за њих, што је и нормално. У овом тренутку сам проценио да је за мене најкорисније да се вратим у матични клуб. Знам какве су амбиције Војводине, колико ова екипа може, јер доста момака познајем, а познајем и себе. Верујем да ћемо се брзо уклопити и да нам је само небо граница.
ОПШИРНИЈЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.