Braća Đurić Zvezdina i budućnost Srbije

Treninzi, školska nastava na daljinu, serije, filmovi, odmor i tako u krug. Ništa čudno, jer su životi u opasnosti širom sveta, pa i ne čudi novi način življenja.

Dečački dani upravo ovako prolaze i u domu porodice Đurić. Braća Andrej i Lazar, beogradska deca, žale što ne smeju da istrče na zelene tepihe iza južne tribine našeg najvećeg stadiona. Kao da je davno bila sredina marta kad je lopta zvanično stala u Srbiji.

– Pobediće naš narod i ovaj virus. Srbi su poznati kao snažni, istrajni i hrabri ljudi, tako da ne sumnjam da će i pandemija korone da se nađe pod našim nogama – uverava Andrej, kapiten u omladinskom timu Grafičara, do pre pola godine vođa kadeta Crvene zvezde, starijeg brata popularnih „ljubičastih” sa Senjaka.

Stameni defanzivac rođen je 21. septembra 2003. godine, jedan je od oslonaca u ekipi trenera Dejana Simića.

– Nema, na žalost, druženja sa loptom, a to mi manjka u velikoj meri i ne samo meni. Zbijamo šale kod kuće, u slobodno vreme, uglavnom brat Lazar i ja, tu su naši drugari da nam se priključe u raznim zanimacijama u ovo čudno, teško doba, preko skajpa ili naše grupe. Dobili smo od trenera odličan program rada u ovim zaista nesvakidašnjim okolnostima, ipak, zadovoljstvo je što imamo sjajne fudbalske učitelje. Tako je od malih nogu na Marakani. Ogromna prednost je što zajedno radimo u porodičnom ambijentu, imamo na raspolaganju dvorište, međutim, nije lako bez ljudi, naše Crvene zvezde, pre svega. Snalazimo se, kako-tako, ide nam sjajno, sve je lako uz osmehe.

Stariji od Đurića predvodi poslednjih godina mlađe selekcije crveno-belih iz Ljutice Bogdana sa trakom oko ruke.

– Brat i ja navikli smo da treniramo u porodičnom ambijentu, tako vežbamo cele godine. Imamo skoro sve sprave za nesmetani rad, organizovani smo u sve-mu. Sa Lazarom delim istu sobu od rođenja, slažemo se u svemu, bodrimo i borimo za mesto ispod fudbalskog sunca. Sport nam je u glavi, bukvalno sve u životu. Pucamo od snage, težimo cilju, nema u našim razgovorima mlađi-stariji. Fudbal i škola su na prvom mestu, uz filmove, serije, ne gubimo vreme uzalud, pohađamo onlajn časove u sklopu Srednje škole „Crnjanski”. Čovek sve stigne kad ima plan – rekao je Andrej.

Lazar je svetlost dana ugledao 8. januara 2005. Talentovani vezista na raspolaganju je Vlade Vučića, trenera Zvezdinih mlađih kadeta.

– Nedostaje nam naš klub, društvo, treneri... Takmičenje, da ne zaboravim. Treniramo dobro, to je smisao života sportiste. Uklapamo obaveze u školi i sportu, ništa lepše kad zadovoljan počinješ slušanje nastave ili uobičajene vežbe – u dahu je besedio Lazar.

Potiču iz sportske porodice, ne čudi što osim upornog sticanja znanja uče nove životne i fudbalske lekcije uz vojničku disciplinu.

– Ni specifične okolnosti ne predstavljaju nam baš nikakav problem. Imamo podršku roditelja, sestre, familije. Najviše radimo vežbe snage, konkretno, svakog dana zastupljen je svaki deo treninga u našem porodičnom kutku – naglasio je mlađani Lazar u trenucima pauze između školskih i fudbalskih zadataka.