NALIČJE LOPTE: Suze same teku

Piše: Predrag Miljuš

Svetislav Pešić, jedan od najboljih evropskih trenera, da nije uradio i ništa više nego što je osvojio Svetsko prvenstvo 2002. u kolevci košarke, pobedivši domaćina i nikad bolju Argentinu, mogao bi mirne duše da kaže „imao se rašta i roditi“.

A još je bio dva puta prvak Evrope, 1993. sa Nemačkom i 2001. sa Jugoslavijom, pride je bio i učitelj jedne od najtrofejnijih generacija u istoriji svetske košarke, juniorskih šampiona sveta iz Bormija 1987...

Dakle i osvajač i stvaralac, stručnjak van serije izgubio je ipak dramatični finale Endesa liga vodeći favorizovanu Barselonu protiv autsadera Baskonije, dokazavši po ko zna koji put pravilo da pobednika od poraženih odvaja samo tanka nit.

I dok su se pobednici iz Vitorije radovali, televizijska kamera je uhvatila trenutak kako se iz očiju Svetislava Pešića otima suza i klizi niz lice. Mislim da mi se nije učinilo, imao sam naočare na nosu. Dobro, možda je bio i znoj, ali suze su bolje za priču.

Suze su OK, rekla bi pišući o strastima, razočarenjima, pesnicima i njihovim muzama Mirjana Bobić Mojsilović, književnica, nekada novinar u Kući Politika.

Ali kotrljale su se iz očiju jednog od najstarijih evropskih trenera, Pešić je rođen 1949. – od vrhunskih stručnjaka još aktivnih ranije je rođen samo Aito Garsija Reneses 1946. Međutim, suze nemaju veze sa godinama. A očito ni sa trofejima.

Pešićeva riznica je i više nego bogata, i reprezentativnim i klupskim odličjima, i još jedna titula prvaka Španije ne bi mnogo povećala njegov ionako enormno visok rejting.

Šampion Jugoslavije sa Bosnom 1983, tripla kruna sa Barselonom 2003, prvi put u istoriji, pet puta najbolji u Nemačkoj sa Albom i Bajernom, osvojen Kup Radivoja Koraća sa Albatrosima 1995, sa Đironom FIBA Evrokup 2007... da nacionalne kupove osim tri Kupa Kralja Španije i da zanemarimo. A ipak...

Takav čovek čija je karijera posuta zlatnim prahom je zaplakao posle neuspeha. U toj emotivnoj uzdrmanosti, kad se celokupna Pešićeva radna biografija raščlani, može se naslutiti koliko veliki je takmičarski motiv i zanos ovog 71-godišnjaka.

U dubini duše se i krije ne samo tajna dugovečnosti i uspešnosti, nego istovremeno i pokazatelj zašto je srpska ili šire jugoslovenska trenerska škola dominantna.

Jer, oni koji su iz nje potekli, ne odvajaju profesiju od života, ona im je so, esencija koračanja po zemlji.

Uostalom, na drugoj strani od Pešića je bio još jedan od naših korifeja, osam godina mlađi Bjelopoljac Duško Ivanović, koji je Baskoniji doneo čak tri od četiri pehara šampiona Španije, po čemu mu nema ravna.

Eto utehe za Pešića, iako rođeni pobednici nikada ne traže olakšavajuće okolnosti.