Алекса Раданов је у првих 20 минута утакмице Србије и Турске био верна сенка Скотија Вилбекина. Најједноставније речено – није му дао да дише. Био је његова верна сенка. Раданов је и у финишу меча био на паркету. Са истим задатком. Али – кључну одбрану на генијалном шутеру одиграо је – Владимир Лучић!
На семафору је 77:76. До краја 12,8 секунди. Лопта у рукама то чудесног Скотија Вилбекина. Који је у другом полувремену успео да се ослободи тог страшног притиска и захваљујући коме је Турска успевала да осујети сваки покушај нашег тима да се одлепи. Захвљујући коме се враћала. И код кога је лопта била и у тих последњих 12,8 секунди.
Да ће тако бити, знало је свих осам хиљада људи у Пиониру. А посебно Владимир Лучић...
- Знао сам колико је битно да се заустави Вилбекин. Једини начин на који може да му се парира дефанзивно јесте да му не оставиш превише простора. Трудудио сам се да будем у контакту и што агресивнији. На крају, срећом, промашио је тај флотер – препричавао је капитен Србије детаљ који је одлучио победника те чудесне утакмице. Врло вероватно Србију послао на Светско првенство. Турску – сигурно – оставио без истог.
И ток је то причао, није мењао боју гласа. Истим тоном, као да то није ништа, низао је речи. А не да није ништа. Већ је било све! Видело се то по реакцији навијача, по реакцији играча, а посебно селектора Светислава Пешића, који је после свега снажно загрлио и пољубио Лучића.
Уз неку мешавину радости и олакшања, Лучићу се отело једноставно...
- Важна победа!
Иако је на крају све испало савршено, није било „нацртано“ на тајм-ауту који је претходио том нападу Турске. Више је то игра сама „нацртала“, а наши момци препознали „скицу“. И заиграли према њој.
- Није то била идеја – отрио нам је Лучић.
Већ...
- Турци су одиграли пик енрол са Кабаџом за кога је у припреми утакмице увек била „свич“ одбрана. То преузимање. Тако да смо Лука Митровић и ја препознали да ће ићи пик и изабрали да је боље да ја будем са њим у тренутку пика, да бих преузео. Није био никакав договор...
Вилбекин јесте натеран на јако тежак шут. Али је успео и ван баланса да шутира. Лопта је чак и заиграла на обручу. Лучић, каже, није стрепео. Знао је.
- Искрено, мислио сам да неће бити ни близу обруча с обзиром да је био негде иза табле, преко четири руке... Тако да нисам имао утисак да може да буде близу да постигне поготак. После сам видео да је лопта мало скочила по обручу.
У сваком случају, Орлови су славили и сада су у односу на претходна два прозора, у доста бољој ситуацији. Осим што је победила Турску, на руку нашој репрезентацији ишао је и тријумф Грчке над Белгијом. Математика каже да нам је за пласман на Светско првенство сада довољна једна победа у последњем прозору. Рецимо – против Велике Британије у Београду.
- Била су ово два добра „прозора“. Прво онај пред Европско првенство, када смо остварили битне победе против Грчке и Турске које су биле у пуним саставима. Затим, важна победа момака који су били ту за утакмицу са Великом Британијом.
И – најважнија – победа над Турском.
- Турци су дошли у изванредном саставу. Ти момици играју заједно и у тимовима. Познају се боље него ми. Доста су талентовани нападачки. Али, уз сјајну подршку публике у Пиониру, мислим да смо заслужено славили – закључио је Лучић.
ЕНЕРГИЈА ДОШЛА СА ТРИБИНА
Много – чак и превише – прича о томе како играчи за прозоре долазе из клубова, како се нема времена за тренинг, за уигравање, да је све импровизација...
Али – чињеница је да је Србија против Турске изгледала доста добро, посебно гледајући у том контексту. Некако је енергија била другачија. Боља!
- Има и до важности утакмице – додао је Лучић.
Још...
- Стварно мислим да је и публика допринела тој енергији, апсолутно. У пуној дворани, уз подршку, лепше је играти. Навијачи изазову баш тај осећај да даш максимум и у тренутку када можда осећаш неку дозу умора. Мислим да је то превасходно дошло са трибина. Али ту су и важност утакмице, менталитет момака... Мислим да смо се наоштрили како треба.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
