Никола Зечевић (21) у четвртак иде на операцију колена – вест која никако није обрадовала ни црно-беле, али ни новог тренера Ђорђа Ћирковића.
Тињала је нада уочи поновљеног прегледа магнетном резонанцом да ће капитен вицешампиона моћи да избегне хируршки захват, али...
- Идем на операцију код доктора Матића у Крагујевцу, све је већ договорено – потврђује Никола Зечевић.
- Предњи укрштени лигамен није у потпуности пукао, али постоји напрснуће које је најбоље да се сад „реши” него да после, у току сезоне, кад буду важне утакмице, имам проблема. Рачунам да ће ми бити потребно око пет месеци за опоравак и ето мене у јануару на терен...
Осим што је за младог играча пауза увек тежак период и црно-бели ће морати да се снађу брзински, нађу замену, поготово јер је Зечевић и тек ако важан играч и у нападу, али и у дефанзивним задацима.
Будући да је постојао трачак наде да се захват, ипак, избегне како се осећате по сазнању да Вас на терену неће бити мало дуже?
- И ја сам се надао, али шта да радим, наш спорт је такав, многи велики играчи су пролазили кроз то. Потребно је само остати ментално чврст и из свега изаћи јачи. Боље да се то одмах реши него да буде проблема кад будем екипи најпотребнији...
Како ће Ваш тим без капитена, иза Вас је одлична сезона, били сте вођа на терену, отишла су и тројица играча Петрић, Трнавац и Варга?
- Надам се да ће моји саиграчи, упркос свему, показати добру игру и без мене, па кад се вратим да наставимо још јаче.
Повредили сте се у 13. минуту чевртфинала против Фарских Острва на јуниорској планетарној смотри. Већ тај болан крик је означио да се ради о озбиљнијој повреди.
После првих прегледа у Немачкој констатовано је да је дошло до пукнућа предњег укрштеног лигамента, за Вас је шампионат био завршен, о чему сте размишљали у тим тренуцима?
- Од почетка сам имао осећај да ћемо ту утакмицу добити, тако смо је и отворили ... Одједном, при доскоку, средином првог полувремена, заболело ме је колено, јако. Кад сам изашао из игре, сто ствари ми се мотало по глави. Тако је било и наредна два дана. Заправо желео сам само да будем уз саиграче, да не бих мислио о свему томе. Момци су ми много помогли у томе.
Како је било са трибина гледати полуфинале против Немачке и борбу за бронзу са Исландом?
- Претешко! То су ми две најтеже утакмице ове ове сезоне. Нисам био ни свестан да може бити тако док нисам доживео. Поготово кад смо губили. Гледам, а не могу да помогнем... Невероватан осећај немоћи... – објашњава капитен црно-белих који је у марту, против Норвешке, у квалификацијама за Европско првенство, дебитовао и за сениорску репрезентацију Србије.
„ЗЛАТНА ГЕНЕРАЦИЈА” БЕЗ МЕДАЉЕ
Светско првенство у Грчкој и Немачкој било је последње велико такмичење ваше генерације у јуниорској конкуренцији. После прошлогодишње европске бронзе остали сте без медаље?
- Крај „златне генерације” без одличја, а хтели смо сви после пораза у полуфиналу да се дигнемо, добро отворили против Исланда, али кад се ломило промашивали смо. Није нас хтело, па је, на крају свега, остао помало горак укус. Али, бити четврти на свету није мала ствар. Мислим да још нисмо свесни шта смо све као генерација направили. Да смо били комплетни (недостајала три играча) убеђен сам да бисмо добили Немачку усред Берлина – сматра Зечевић.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
